Kako je Napoleon pljačkao Moskvu i kako su kozaci sve šarane po Parizu pohvatali

Pre 200 godina, 14. septembra 1812. godine, Napoleonove trupe su ušle u Moskvu. Opusteli grad ih je dočekao zaplašujućom tišinom i požarima. Sasvim drugačije je izgledao ulazak savezničke vojske na čelu sa Aleksandrom Prvim u likujući Parizu u martu 1814. godine. Konstrasti u poređenju ovda dva događaja iznenađuji.

Napoleon je više od dva sata čekao na Poklonoj gori ključeve Moskve. Konačno su mu doveli grupu moskovljana, kako se ispsotavilo, francuskih sunarodnika. Ključeve oni nisu imali. Molili su osvajača da ih izbavi pljačke njegovih vojnika. Ali pljačkanje zauzetog grada se nastavilo i kasnije, kada je francuski car skoro mesec dana bezuspešno čekao u Kremlju kapitulaciju Rusije. Između ostalog, za to vreme ruski partizani su dobro potprašili pozadinu francuske armije. Konačno je Bonaparta doneo odluku da se povuče. Svaki njegov vojnik je odneo iz grada najmanje 10 kilograma dragocenosti. Na jednoj od 200 zaprega sa opljačkanim stvarima smešten je ogroman zlatni krst, skinut sa zvonika Ivana Velikog. Ali sve to bogatstvo je moralo da se napusti za vreme sramnog bekstva iz Rusije. Za vreme „moskovskog sedenja“ upravo je i započelo razlaganje Napoleonove vojske, to je bila pirova pobeda, ističe doktor istorijskih nauka Vadim Roginski.

- Formalno je on uzeo drugu prestonicu neprijatelja, a svrhe je bilo malo, I boravak u Moskvi je veoma doprineo konačnom porazu u ovoj kampanji 1812. godine.

Krajem marta 1814. godine ruski car na čelu savezničke vojske je ušao u Pariz. On ne samo da je zabranio pljačku, već je, kako pišu istoričari, navredio da se francuska prestonica poštedi uništenja. On je naredio da se ključevi Pariza predaju u neki strani muzej, govori glavni kustos muzeja-panorame Borodinske bitke Lidija Ivčenko.

- Što se tiče samih parižana, oni su sa likovnjem dočekali Aleksandra Prvog. Pri tome car, kada je išao ispred kolone koja je ulazila u Pariz, obratio se Francuzima, a govorio je odlično francuski zbog svog vaspitanja. Rekao je: Doneo sam vam mir i slobodu trgovine. Zato što je Evropa patila od toga što se već deset godina vodio rat. Čitava Evropa se pretovorila u teatar bojevih dejstava. Trgovina je opala, države su osiromašile, nezavisno od toga na čijoj strani su bile.

Jedan od učesnika pohoda istoričar Aleksandar Mihajlovski-Danislevski, sećao se da su parižani u porivu osećanja celivali ruke ruskom caru. Kozački pukovi su napravili logor u gradskom parku na Jelisejskim poljima. Svoje konje su kupali u Seni, privlačeći radoznale poglede parižana, posebno parižanki. Vrlo skoro u Evropi su stepski varvari postali moderni. Za slikare kozaci su postali omiljena tema. Njihove slike su bukvalno preplavile Pariz. Pljačke nije bilo. Istina, kozaci kao rođeni ribolovci nisu mogli da se suzdrže i pohvatali su sve šarane u čuvenim veštačkim jezerima dvorca Fontenblo.