Kako će izgledati ruski „Mistral“

Desantni brodovi klase „Mistral“ – privukli su najviše pažnje među očekivanim novim proizvodima Ruske ratne mornarice. Gradnja vodećeg broda „Vladivostok“ počela je u februaru 2012. godine, međutim još uvek nema podataka o njegovom dizajnu i naoružanju. Bar – u javnim i dostupnim izvorima.

„Nenaoružani transporteri nisu nam potrebni“

Ovako glasi jedna od glavnih pritužbi na originalni projekat. U mnogome ona je tačna. Bazična verzija „Mistrala“ francuske proizvodnje ima za svoju odbranu samo dva dvostruka bacača prenosnih zenitno-raketnih kompleksa Simbad i nekoliko teških mitraljeza. Teoretski, ozbiljnije naoružanje brodu namenjenom za operacije u sastavu velikih jedinica, ne treba. Međutim ruska vojno pomorska škola predviđa naoružanje na brodovima, bazirajući se na mogućem sukobu sa nadmoćnijim protivnikom. A to podrazumeva, posebno, snažnu PVO.

Opremanje „ruskog“ „Mistrala“ zenitno raketnim sistemima dalekog dometa, naravno, nema smisla – ove sisteme treba da imaju fregate i razarači u pratnji. Međutim, unapređenje njegovih mogućnosti „do krajnjih granica“ nipošto neće biti suvišno. Prema raspoloživim informacijama, PVO broda će biti unapređena 30-mm zenitnim topovima AK-630. Kada je u pitanju zenitno-raketno naoružanje nije sve sasvim jasno. Prema nekim podacima, ono će se svesti na lansirne sisteme „Gibka“ sa PZRK „Igla“, analognim francuskim Simbad. Međutim, moguće da će ovo naoružanje biti ojačano zenitno-raketnim kompleksom Redut sa protivavionskim projektilima 9M100.

Protivpodmornička odbrana broda, koja u bazičnom projektu nije predviđena, biće obezbeđena, prema nekim svedočenjima, sistemom kompaktnog protivpodmorničkog/ protivtorpednog kompleksa «Paket-NK».

Na čemu ćemo leteti i ploviti?

Najmanje pitanja je upućeno helikopterskoj floti budućih ruskih brodova. To, da je na „Vladivostoku“, „Sevastopolju“ i dva druga „Mistrala“ za Rusku flotu (ako drugi par bude poručen) planirano postavljanje upravo ruskih helikoptera, bilo je poznato mnogo pre nego što su obznanjena imena za Rusku flotu poručenih brodova. U normalnoj varijanti biće 16 helikoptera – 8 udarnih Ka-52K i 8 transportno borbenih K-29. U zavisnosti od zadataka odnos može biti promenljiv. Osim toga mogu biti uvedeni, na primer, protivpodmornički helikopteri Ka-27 ili helikopteri radarskog nadzora Ka-31. Treba imati u vidu, da rok službe sličnih brodova danas iznosi od 35 do 40 godina i duže. A za to vreme na palubama, pre svega, pojaviće se nove vrste vozila.

Manje je jasna sitaucija sa desantnim brodovima za „ruske „Mistrale“. Brodova na vazdušnom jastuku tipa američkih LCAC, pogodni za postavljanje u priključnu komoru „Mistrala“, u redovima Ruske flote danas nema – svi desantni brodovi na vazdušnom jastuku suviše su veliki za te zadatke. Ako flota želi takvu opremu, treba je ponovo poručiti. Danas u priključnoj komori mogu da se smeste samo obični desantni brodovi tipa „Serna“ (dva broda) ili „Djugonj“ (jedan brod).

Šta činiti?

Kakve funkcije „Mistral“ treba da ispunjava u sastavu Ruske mornarice? Do sada flota nije imala brodove slične klase, njihova primena će morati da se razvija od nule. Mogućnosti opreme „Mistrala“ pre svega – njegov borbeni informaciono-upravljački sistem SENIT-9, omogućava korišćenje ovih brodova kao komandnih. To značajno povećava njihovu vrednost. Specijalizovane komandne brodove Ruska flota danas nema u svom sastavu. Mogućnost njihovog korišćenja kao bolnice na vodi, za šta takođe postoji oprema predstavlja dobrodšli dodatak.

U ruskim uslovima „Mistrali“ mogu dati floti mogućnosti ekspedicionih operacija, koje joj nedostaju. Potreba za tim operacijama može da se pojavi iznenada i u najrazličitijim sitaucijama – setimo se, na primer, nedavne evakuacije građana RF iz Libije. Postojanje takvih brodova danas obezbeđuje takvu operaciju daleko jednostavnije. Osim toga, razvijene desantne snage, podržane drugim snagama flote, daju zemlji znatno veće mogućnosti da diktira svoje uslove tamo, gde uticaj mora da se brani silom.

Iljja Kramnik,