Sive zone EU - Španija

Zvanična nezaposlenost u Španiji, kao što se zna, obuhvatila je već četvrtinu radno sposobnog stanovništva zemlje. Ipak u zemlji nema svakodnevnih marševa miliona nezaposlenih, rezidencije centralne vlade i regionalnih vlasti ne opsedaju gomile gladnih građana. Ovu okolnost eksperti su već odredili kao jedan od ekonomskih paradoksa savremenog španskog društva.

Predstavnici poreskog ministarstva Španije, pozivajući se na podatke socijalnih anketiranja, žale se da građani znaju za sveopšte neplaćanje poreza i čak to opravdavaju. Usluge lekara, automehaničara i desetine drugih stručnjaka u najrazličitijim sferama privatnog sektora plaćaju se u gotovini, što znači skrivaju se od evidencije. Fiktivni računi i ostale lukavosti dvostrukog računovodstva široko koriste vlasnici malih i srednjih firmi. U armiji zvaničnih nezaposlenih u Španiji vrlo je rasprostranjena praksa da se predaju prijave za državne doprinose, a da se pri tome imaju redovi prihodi, skriveni od poreza. A nezvanični poslodavci, prirodno, ne plaćaju nikakva izdvajanja u sistem socijanog osiguranja.

Osnovu španske sive ekonomije čine obični građani koji masovno izbegavaju plaćanje poreza, sledi iz istraživanja Fridriha Šnajdera, profesora ekonomije sa austrijskog univerziteta Keplera. Teško je pretpostaviti šta bi bilo sada u Španiji kada skoro šest miliona građana, 25%radno sposobnog stanovništva, zaista ne bi imalo posao. Zato sivi biznis ne treba uvek razmatrati kao zlo. To je samo deo ukupne ekonomije koja pomaže ljudima da se zadrže na površini. Bez sive komponente Španija bi odavno otišla na dno.

Pitanje blaga skrivene ekonomske delatnosti vrlo je sporno, rekao je u intervjuu za Glas Rusije dikretor Centra za proučavanje organizovanog kriminala u ekonomiji na Ruskom državnom trgovinsko-ekonomskom univerzitetu, profesor Jurij Golik.

- Ne bih tako razmišljao: to je povoljno, zato što ljudi tamo bar negde rade. Ljudi bi dobijali više i živeli bolje kada bi radili zvanično. Ali radi toga treba potpuno menjati poresku službu, i finansijsku službu, i mnogo toga drugog. Značajni deo zvanično registrovanih nezaposlenih radi. Pri tome radi u sferi sive ekonomije. Sve južnoevropske zemlje teže da pokažu da kod njih udeo sive ekonomije ne premašuje jednu petinu, maksimum jednu četvrtinu untrašnjeg bruto proizvoda. U stvari vidimo da je cifra mnog oviša. A koliko viša, to je praktično nemoguće odrediti.

Po ocenama španskog poreskog resora, u senku odlazi od 23 do 26 odsto nacionalnog unturašnjeg bruto proizvoda, a kapital u senci iznosi 245 milijardi evra. Međutim, zvanična ekonomska delatnost u Španiji stiče nove forme. Na primer pojavljuju se takozvane banke vremena – nofrmalne organizacije čiji članovi pružaju jedni drugima privatne usluge sa plaćanjem po satu. A robnonovčani odnosi iz radicionalne sfere trgovine prelaze u neka barter-tržišta čiji učensici plaćaju u alternativnim valutama. Svi ovi neformalni sistemi, plaše se neki ekonomisti, još više podrivaju špansku ekonomiju, postepeno i po delovima izvodeći je iz vidokruga vlasti.