„Svetska mreža“ teatra

Ruski teatar započinje u novoj sezoni svoju veliku internet ekspanziju, tako da i internet- tehnologije ulaze u pozorišni život. Ipak, ova „hibridizacija“ nije svim pozorišnim trupama bliska, i predstavlja fatum, koji bi rado izbegli.

„Ne možemo da ne primećujemo postojanje interneta“- podvukao je umetnički rukovodilac Aleksandrinskog teatra u Petergburgu Valerij Fokin u intervjuu za ruske novine „Izvestija“. Mnogi pozorišni umetnici smatraju da „ulazak u mrežu“ nosi sa sobom brojne prednosti: od popularizacije predstava do stvaranja novog pozorišnog jezika. Gledaoci koji nemaju novca ili vremena, mogu jednostavno na internetu da pogledaju pozorišne predstave.

Glavni ruski muzički teatar- Boljšoj- ima svoj kanal na Youtube, tako da se baleti i opere sada mogu pratiti u režimu realnog vremena po celoj Rusiji. Na istom sajtu postoji i kolekcija najlepših predstava.

„Čak i ako predstava bude na repertoaru celih 10 godina, nju vidi svega nekoliko stotina hiljada ljudi,- govori osnivač festivala „Teatarska paučina“- teatrolog Igor Ovčinikov.

- Ipak, skeptici tvrde, da nikakav „internet teatar“ ne postoji. Makar ne u Rusiji. Prenos preko interneta izvođenja predstave ili postavljanje video snimka na internet u suštini je samo nova forma starog žanra televzijskih predstava. „Predstavljati inetrnet-teatar kao novu formu postojanja umetnosti još je rano. To su spektakli 21. veka, i uzgred, prilično nevešto napravljeni“- govori režiser koncerata i pozorišnih predstava Ekatarina Fjodorova.

- Ima smisla da se pozorišne predstave prenose direktno i emituju u bioskopima, kao što to biva u drugim zemljama, govore mnogi eksperti. „Gledaoci mogu da kupe jeftine karte i vide uživo premijeru, koja se na primer održava u nekom moskovskom umetničkom teatru, objašnjava Ekaterina Fjodorova.- Takvi prenosi makar malo podsećaju na pozorišnu atmosferu.“

Kritičari često sa mnogo sumnje ocenjuju i interaktivne predstave, koje se mogu videti na društvenim mrežama. U januaru je ovakav eksperiment sprovelo berlinsko pozorište Maksim Gorki, postavivši predstavu „Efi Brist“ na Fejsbuk. Tačnije na svojoj stranici „onlajn scena“, postavili su video zapis i fotografije glumaca.

Dalje, mora se reći da pozorišni festivali na globalnom nivou, prolaze kroz krizni period. Organizacija i učešće na festivalima nije jeftina. Zato su pozorišta primorana da traže nove platforme za međusobnu komunikaciju. A jedna od takvih zgodnih platformi je upravo Internet.

Ipak, mnogi ruski režseri ne veruju u internet- tehnologije. Neki pozorišni umetnici misle da posle odgledanog „trejlera“ na internetu, gledalac nema više želju da ode u pozorište i vidi tu predstavu uživo. Drugi, naprotiv smatraju da je ovakav pristup „marketinčki opravdan“ i da više ljudi upravo na ovaj način biva motivisano da ode u pozorište.

I to je jasno. Na kraju krajeva, pozorište - to nije samo ono što se dešava na sceni, već i sinergija koja se rađa među glumcima i publikom. Teatar je umetnost kolektivne percepcije - objašnjava Igor Ovčinikov. „Sedite u sali i vaša reakcija na ono što vidite na bini utiče na druge ljude koji sede pored vas“- govori ovaj pozorišni kritičar. I sve ovo utiče na glumce na sceni. Takve čarolije na internetu, naravno nema. Ipak, za nekoga su i društvene mreže vid pozorišne scene na kojoj svako ima svoju ulogu.