Švedski zakoni: nema mesta za humanizam

Pre dve godine stanovnica Murmanska je doputovala u Švedsku kao bi posetila svoju ćerku i unuke koji tamo žive stalno. Ipak stara žena je dobila moždani udar, koji je doveo do paralize. Od tada se kreće u invalidskim kolicima i potrebna joj je stalna nega. Bez obzira na molbu porodilje njene ćerke, Irine Ogren, šveske vlasti nameravaju da izbace Petuhovu iz zemlje.

Pri tome argumenti same Ogren da u Rusiji Petuhova nema ni rođaka, ni prijatelja koji bi mogli da se brinu o njoj nisu uzeti u obzir. Kako je istakao u razgovoru za Glas Rusije politikolog Instituta za nacionalnu strategiju Pavel Svjatenkov, takav stav je diktiran švedskim zakonodavstvom, koji je izgrađen na ograničenju migracije u zemlju.

- Po meni, ovde postoji sukob opšteprihvaćenih humanističkih principa i nacionalnog zakonodavstva. Koliko znam, u skandinavskim zemljama deluje prilično stroga migraciona politika. Na primer, ako čovek sklapa brak, posle toga nekoliko godina za redom mogu da mu dolaze specijalne komisije da provaravaju da li se zaista dati par nalazi u porodičnim odnosima, nije li brak fiktivan. I u datom slučaju mislim da Šveđani deluju u okviru svog prilično paranoidnog migracionog zakonodavstva.

Sada sličan problem migracije postoji u mnogim zemljama Evrope. Ipak u slučaju Petuhove stroga politika Švedske u pogledu pridošlica nije umesna, smatra zamenik direktora Centra za politička istraživanja politikolog Aleksej Makarkin.

- To je vrlo uspešna bogata zemlja. Oni se plaše da ako sada popuste, kasnije će to iskoristiti veliki broj drugih građana, pri tome ne obavezno iseljenike iz Rusije. Ne samo u Švedskoj, već i u drugim zapadnim zemljama vlasti se plaše da će im stići bujica migranata. Ovde postoji elemenataran ljudski problem, ali on ima očigledan isključiv karakter. Verovatno iz čisto ljudskih, humanitarnih razloga ovde bi imalo smisla izaći u susret, pri tome što čovek ni na koji način neće opterećivati budžet. Ali ova bojazan ostaje. Najverovatnije je to problem antimigracionih raspoloženja u Švedskoj.

U stvari šveske vlasti, poznate po svom entuzijazmu po pitanjima poštovanja prava žena, dece i lica sa funkcionalnim ograničenjima, mogle bi da izađu u susret rođacima Gradislave petuhove. Ipak, kako je rekao za Glas Rusije savetnik za politička pitanja švedske ambasade u Moskvi Bjorn Fagerberg, odluka suda u Švedskoj je poslednja reč i ni jedan od drugih organa državne vlasti nema pravo da utiče na situaciju.

- Prosto ne mogu, nemam pravo da komentarišem dati slučaj. Jedino što mogu da kažem jeste da gospođa Petuhova ima mogućnsoti da uloži žalbu protiv ove odluke Vrhovnom migracionom sudu. Kod nas su ministri odlazili sa dužnosti pošto su izvršili dejstva koja su kasnije bial protumačena kao pokušaj da se utiče na druge resore.

Nesumnjivo, poštovanje nacionalnog zakonodavstva i jasno razgraničenje ovlašćenja raznih ogranaka vlasti na čast je bilo kojoj državi. Ipak u situacijama poput incidenta sa starom ruskom građankom, ima smisla predvideti izuzetke, kako norme zakona ne bi lišile čoveka pomoći rođaka i ne bi dovele do njegove smrti.