Palasova mačka postala talisman Moskovskog zoološkog vrta

Moskovski zoološki vrt dobio je talisman. To je postala palasova mačka, koja je već amblem prestoničkog zoološkog vrta. Divlja mačka duge dlake, uneta u crvenu knjigu, ubedljivo je pobedila na konkursu za izbor talismana, sakupivši preko trista glasova učesnika.

U zoološkim vrtovima malo je palasovih mačaka, gaje se teško, ne pripitomljavaju se i retko se razmnožavaju u zatočeništvu. U prestoničkom zoološkom vrtu prva palasova mačka se pojavila 1957. godine, sada ih je ovde sedam. Na našem amblemu palasova mačka se pojavila pre 25 godina, rekao je za Glas Rusije zamenik direktora Moskovskog zoološkog vrta Sergej Popov.

- Zašto se palasova mačka našla na amblemu? Ne samo da smo je među prvima razmnožili. Moskovski zoološki vrt vodi Međunarodnu knjigu rodoslova palasove mačke. Smtramo se glavnim zoološkim vrtom u svetu koji se bavi palasovim mačkama.

Novi konkurs je bio neophodan zoološkom vrtu, zato što amblem, tačnije korišćenje lika palasove mačke na logotipu vrta i talisman nisu jedno isto, objasnio je Sergej Popov.

- Talisman je neki lik koji će se koristiti u reklamnoj delatnosti, za proizvodnju suvenira zoološkog vrta i kao nekakav crtani lik u svakakvim emisijama prosvetnog i obrazovnog karaktera o zoološkom vrtu.

Konkurs za izbor talismana Moskovskog zoološkog vrta trajao je mesec i po dana, u njemu je učestvovalo više od 6000 ljudi. Iza neospornog lidera, palasove mačke, nalazio se jež sa skoro hiljadu i po glasova, dalje beli medved, tigrić, lisica i beloglavi orao.

Uslovima konkursa – pitomac zoološkog vrta treba da bude šarmantan i da nije više ničiji talisman – palasova mačka je odgovarala idealno. To je vrlo simpatična divlja mačka koja spolja liči na persijsku, ali ima deblje i jače telo sa kratkim i debelim šapama. Istina, posetiocima nije lako da vide mačke: obično one izlaze da šetaju noću, retko ujutru i uveče. Hladnoća im ne smeta, u zoološkom vrtu žive cele godine u  kavezima. Kao leglo za njih postavljaju drvene kućice, gde se zimi stavlja seno. Palasove mačke imaju najgušće i najduže krzno od svih mačaka. Na leđima na jednom kvadratnom centimetru ima do 9 hiljada vlasi. Siva dlaka ima bele vrhove, tako da se stiče utisak da je krzno posuto snegom.

U prirodi palasove mačke obično se hrane glodarima i malim zverima koje spolja liče na hrčke, a u stvari su rođaci zečeva. U Moskovskom zoološkom vrtu palasove mačke jedu pacove, miševe, prepelice i pileće meso.

Ovu vrstu otkrio je nemački prirodnjak Peter Palas u 18. veku na obali Kaspijskog mora. U granicama Rusije životinje obitavaju na Altaju, u Tuvi, Burjatiji i Čitinskoj oblasti, gde se naseljavaju u stepskim i poluputinjskim mestima. Ove retke zveri su unete u Crvenu knjigu sa statusom „blizak ugroženom“.