Mistrali idu u Vladivostok

Prva dva francuska nosača aviona Mistral treba da budu isporučena Rusiji 2014. i 2015. godine. Mistrali nisu prosto nosači borbenih letelica, već i takozvani brodovi projekcije sile. To je instrument univerzalnog rešavanja lokalnog konflikta koji objedinjuje ratno vazduhoplovstvo predstavljeno u ruskoj varijatni helikopterima firme Kamov – osam Aligatora (K 52 K) i sedam vojnih transportnih vozila K 29. Brodovi takođe mogu da prime pomorski desant brojnosti do 450 ljudi, 13 savremenih tenkova ili 70 borbenih izviđačkih i patrolnih vozila pešadije. Trup dug 210 metara može da razvije brzinu od preko 30 kilometara na sat.

Važnije je istaći da Francuzi predaju Rusima tehnologiju izgradnje broda, uključujući borbenu informacionu službu za upravljanje i palubnu radioelektronsku opremu. Upravo ekeltronska oprema Mistrala koja za sada još nema analoga u ruskoj floti, pretvara ove borbene brodove u jedinstveni živi organizam koji je u stanju da osvoji u visokoj meri razne rodove vojske. Drugim rečima ove borbene jedinice su u stanju da rade i kao napadačke i kao deo jedinstvene grupacije u režimu maksimalne sinhronizacije delovanja sa drugim brodovima. Posle predaje dva prva broda ruskoj strani još dva će biti sagrađena po licenci u baltičkim brodogradilištima što će omogućiti da se dobije potpuni paket za nove tehnologije. Prva dva Mistrala koja su dobila imena Sevastopolj i Vladivostok treba da budu pridružena bazi ratne mornarice Fokino kod Vladivostoka.

NATO se uvek bolećivo odnosio prema predaji svojih tajni. Zato su mnogi zapadni političari, uključujući Obamu, prihvatili ovaj ugovor kao izdaju francuske braće po oružju. Vojni analitičar Instituta za Međunarodne strateške odnose Francuske, bivši vojni analitičar lista Figaro Filip Migo analizira razloge koji su pobudili rusku komandu da odabere Vladivostok kao mesto gde će biti locirani francuski Mistrali i strateške zadatke koje Rusija može da poveri posadi ovih brodova.

- Mislim da je reč upravo o strateškim ciljevima. Jer prednost ovog tipa brodova je upravo takozvana diplomatija ratne mornarice. Naravno, to su vojni brodovi, ali oni su slabo naoružani, i njihov zadatak je da podvuku prisustvo i suverenitet Rusije u tom regionu. Mislim da će osnovni zadatak ovih brodova posle njihovog premeštanja u Vladivostok biti da podvuku vlast Rusije nad svojim Dalekim Istokom u odnosu na neke druge zemlje regiona. Uveren sam da ruski Mistrali neće imati zadatak da se suprotstavljaju Sedmoj floti SAD, koja je pristuna na pomorskom teatru vojnih dejstava. Za to oni jednostavno nemaju dovoljan borbeni potencijal. A da Japanu singalziraju ruski stav o Kurilima ili da pokažu zastavu Kini, koja je upravo porinula svoj nosač aviona, one sasvim lepo mogu. Rusi podvlače da su to ruske teritorije i takve će i ostati. U tome je po meni glavni zadatak ovih nosača helikoptera.

Sada se mnogo govori o premeštanju centra teže svetske ekonomije u Aziju. Političkog centra takođe. Može se smatrati da je slanje svojih novih brodova u dati region od strane Moskve indikator smene ruskog geopolitičkog kursa sa okretanjem u stranu Tihookeanske fasade zemlje. Po mišljenju Filipa Miga,

- Ovde postoje dve ravni – srce i razum. Sa tačke gledišta razuma, psolednji samit ATES u Vladivostoku je pokazao da Rusija instistira na premeštanju centra u Azijski i Tihookeanski region. Svetska komercijala je koncentrisana upravo tamo. U ove okvire se uklapa nova ruska politika. Ako se da srcu na volju, smatram da je po svojoj kulturi Rusija evropska zemlja. Nadam se da ovo novo centriranje ruskih interesa ne znači gubitak interesovanja Rusije za Evropu zbog grubih dejstava na koja se odlučila EU povodom Rusije. Jer EU nije Evropa. Postoje i druge mogućnosti evropske izgradnje, između ostalog izgradnje Evrope zajedno sa Rusijom. Nadam se da se Rusija neće konačno okrenuti u stranu Istoka, što će biti vrlo žalosno kako za nas, tako i za nju.

Možda Filip Migo aludira na politiku generala de Gola, koji je težio da izbaci američke baze iz Evrope i stvori evropske oružane snage, oslanjajući se na savez sa jakom Rusijom? Ova linija do danas nailazi na razumevanje kod dela francuske vrhovne komande, koja teži preporodu suverene Francuske. Samo ni aktuelni predsednik zemlje, ni njegovo blisko okruženje, izgleda, sa tim se nikako ne slažu.

Aleksandar Artamonov,