Da li je Crna Gora spremna za evropski talas promena?

Parlamentarni izbori će biti održani u Crnoj Gori ove nedelje. Značajne političke snage ove zemlje objedinjava samo težnja ka stupanju u EU i namera da sarađuju sa svim svetskim ekonomskim centrima, između ostalog sa Rusijom. A po drugim tačkama stranke i koalicije se potpuno razilaze.

U zemlji sa nešto više od pola miliona stanovnika, postoje i konzervativci iz Demoratskog fronta, srbsko-crnogorski unionisti iz Socijalističke narodne partije Crne Gore, suvereniste iz Pozitivne Crne Gore i, konačno najuticajnija koalicija Evropska Crna Gora, u kojoj naziv vladajuće stranke govori sam po sebi – Demoratska stranka socijalista.

Ova četiri politička subjekta, sudeći po socijalnim anketiranjima, podeliće između sebe većinu poslaničkih mandata. Favorit je DPS Mila Đukanovića, koji je u ovom ili onom obliku bio na čelu zeme već 20 godina i tek 2010. predao je kormilo mladom premijeru Igoru Lukšiću, koji pored Đukanovića sve jedno izgleda pre kao tehnička figura. Zemlja je istupila iz konfederacije sa Srbijom 2006. godine posle vrlo krhke prednosti na referendumu, i upravo Đukanović i njemu bliski politički krugovi su tvorci nezavisne Crne Gore. Njihove primedbe prema opoziciji su pokušaji potkopavanja suvereniteta zemlje, koja je u poslednje vreme istupila među lidere evrointegracije na Balkanu i čak u jeku krize u EU očuvala makroekonomsku stabilnost, objasnio je za Glas Rusije sekretar za štampu Demokratske partije socijalista Časlav Vešović.

- Današnja crnogorska opozicija je ista ona koja je i pre 6 godina bila protiv obnove crnogorske nezavisnosti, a koja je i danas zadržala sličnu politiku. Nedavno su eksplicitno pokušali da zaustave našu evropsku integraciju, ubeđujuću njihove sagovornike iz zemalja članica EU da nismo spremni i da ne zaslužujemo početak pregovora sa EU. Dalje u njihovom predizbornom programu je naglašeno da se zalažu za izmenu državnih simbola. Pojedini predstavnici opozicije su javno priznali da ne navijaju za naše reprezentacije u sportskim duelima protiv Srbije i dok je god takva opozicija, ona ne može štiti državne interese i tekovine crnogorske nezavisnosti.

Opozicioni Demokratski front, sa svoje strane, kaže da su promene neophodne. Na primer, u zemlji je otvoreno srbsko pitanje: Crna Gora je jedina evropska država u kojoj jezik kojim govori skoro 50% stanovnika nije zvanični. U intervjuu za Glas Rusije predstavnik Demoratskog fronta Goran Danilović karakteriše državni sistem kao „kontrolisanu demokratiju“ i ističe da je aktualna vlast iskoristila već čitav kredit poverenja:

- Najveća prepreka Crne Gore na putu u EU je  sprega dosadašnje izvršne vlasti i organizovanog kriminala. Uostalom, to nam zamera Evropa, ista ona na čija vrata kucamo i želimo biti njen član. Rekli su nam da vladavina prava i borba protiv organizovanog kriminala i korupcije moraju biti izdignuti na najveći nivo. Mi smo na specifičan način pristupili pregovorima sa Evropskom Unijom. Jedini smo krenuli od programa 23 i 24, koja su suštinski važna za ove oblasti o kojima sam govorio. Što će reći da Evropa odavno primećuje kako mi imamo problem i to veliki problem sa organizovanim kriminalom i korupcijom, a to imaju samo zemlje koje imaju spregu organizovanog kriminala i korupcije sa vrhovima izvršne vlasti. Jer ukoliko postoji volja kod države i ukoliko država je spremna da brani sebe, ne postoji taj organizovani kriminal koji može da joj se odupre.

Još jedno pitanje za diskusiju, ovog puta spoljne politike Crne Gore, jeste stupanje u Severnoatlantsku alijansu. Vladajuća DPS se ponosi dostignućima u toj oblasti i izjavljuje da će 2013. zemlja ući u NATO. Opozicija smatra da odluku o stupanju u Alijansu treba da donose isključivo građani Crne Gore, i kako bi se sačuvali dobri odnosi sa Zapadom, kao i sa Istokom, treba sačuvati vojnu neutralnost. Sa svoje strane lider Pozitivne Crne Gore Darko Pajović u intervjuu za Glas Rusije izrazio je mišljenje da je NATO vrlo racionalni put u budućnost, kada je reč o vojnim savezima i odnosima sa državama koje čine ovu alijansu.

- Dobro, nije nikakva tajna da jedan značajan broj građana Crne Gore ima manje ili više negativan odnos prema evroatlantskim integracijama. Stranka na čijem sam čelu se zalaže za evroatlantske integracije. Da li kroz neku Skupštinu ili eventualno na referendumu to je stvar već političke odluke i ja bih to ostavio vremenu pred nama. U svakom slučaju, treba još uvek potrošiti jako mnogo vremena na dodatno pružanje informacija građanima o dobrim stvarima, ali zašto da ne i onim drugim koje nisu dobre. I, naravno na bazi racionalnosti određenih parametara doneti konačnu odluku uz, koliko je to moguće, isključivanje nečega što se zove osećaj, koji zbog poznatog bombardovanja bivše države SRJ 1999. i nije baš na nekom visokom nivou makar kada su u pitanju građani Crne Gore.

Da li će evropski talas promena zahvatiti turistički kutak relativne stabilnosti na Balkanu, gde, ipak, nije sve glatko sa standardom i poslovnom klimom, saznaćemo posle 14. oktobra.