Rasizam na Zapadu menja boje

Početkom oktobra francusku javnost je uzdrmala knjiga Manifest desnik bez kompleksa generalnog sekretara konzervativne stranke Savez za narodni pokret (bivšeg predsednika Nikole Sarkozija) Žana-Fransoe Kopea. U njoj političar se žali što rasizam protiv belih u zemlji progresira. Imigranti preziru Francuze, nazivajući ih Galima, samo zato što imaju drugu religiju, boju kože i kulturu. Kako saopštava Rosijska Gazeta, kao primer Kope navodi priču Francuskinje koja živi u kvartu grada Mo sa pretežno arapskim stanovništvom. Sin ove žene je postradao od dečaka-Arapina, a kada je žena došla da se žali njegovim roditeljima, posavetovali su joj da se „nosi svojim Galima“.

Jaku reakciju je takođe izazvala nedavna izjava Kopea o tome da muslimanski banditi odizumaju francuskoj deci hleb sa čokoladom, pošto on ne sme da se jede u vreme Ramazana. Neoprezna fraza je bila izrečena u toku savetovanja stranke Savez za narodni pokret u gradu Draginjjan okruga Var i odmah je postala predmet žestokih sporova, saopštava francuski Mond.

SAD takođe nije zaobišao talas negodovanja belog stanovništva. Izvesna Abigejl Fišer, 22-godišnja studentkinja poslednje godine Univerziteta u Lujzijani tužila je Teksaški univerzitet grada Ostin zato što su četiri godine ranije odbili njenu prijavu. Fišer tvrdi da uzrok neuspeha nisu bili rezultati prijemnog ispita, već boja kože: tobože u tom trenutku univerzitet je primao u svoje redove samo afroamerikance i latinoamerikance, saopštava list Njujok Tajms. Slučaj studentkinje Fišer nije jedini u SAD. To je jedna od negativnih posledica pozitivne diskriminacije, kada se prilikom prijema na posao prednost zvanično daje nacionalnim manjinama u svojstvu „isplate istorijskog duga“.

Pojam crnog rasizma takođe nije nov, on se pojavio još 20-ih godina u SAD, kada je aktivista crnačkog pokreta za ravnopravnost i oslobođenje Markus Harvi osnovao Svetsku organizaciju za poboljšanje položaja crnaca. Osim ravnopravnosti i oslobađanja, organizacija je takođe propagirala rasnu čistoću crnaca i upozoravala ih da se ne mešaju sa „belim đavolima“. A 60-ih i 70-ih godina pojavila se po zlu čuvena Partija crnih pantera, koja se zalagala za oružani otpor protiv belaca.

Predsednik asocijacije Advokati bez granica Žil Velijam Golnadel, čiji intervju je objavila Rosijska Gazeta, uverava da u uslovima masovnog priliva imigranata u zemlje EU i povećanja broja crnačkog stanovnštva u SAD, jednostavno je neophodo govoriti o problemu rasizma protiv belaca. Ali za sada se ne zna dovode li takvi razgovori u sumnju bazične vrednosti zapadnog društva – politikorektnost i toleranciju.