Braća po veri

Da bi u hramu Svetoga Save u Hanoveru prisustvovao liturgiji i stao za pevnicu gde sa horom peva molitvene pesme, pedesetogodišnji Dithelm Brodel, anesteziolog iz Holc Mindena, automobilom svake nedelje pređe 140 kilometara.
On nije srpski zet, ali je duhovni brat sa svim srpskim pravoslavnim vernicima. U pravoslavlju je našao duhovno utočište, a među Srbima braću i prijatelje od kojih se ne odvaja.

- To je duga priča, ali će me svaki vernik razumeti - priča ovaj bivši protestant. - Već posle prve liturgije u crkvi u Hanoveru bio sam opčinjen duhovnošću pravoslavne vere. Duša mi je bila ispunjena. Potom sam u ovaj hram poveo i ženu i decu. Nisam ih nagovarao da mi se pridruže, jer sam bio uveren da će se nakon nekoliko dolazaka i oni isto osećati. Nisam se prevario, to je bila božja volja, odnosno proviđenje - uveren je ovaj bivši protestant, koji je početkom aprila 1998. zajedno sa suprugom Monikom i sinovima Johanesom (24), Tomasom (23), Samuelom (20) i Martinom (16) i zvanično postao pravoslavac.

Savet zemljacima

- Svojim zemljacima ću uvek rado preporučiti da putuju u Srbiju i da se upoznaju sa njenom duhovnom riznicom. Presrećan sam što sam video crkvu Svetog Đorđa, zadužbinu kralja Petra Prvog Karađorđevića na Oplencu i manastir Đurđevi stupovi. Tek kada vidi takve svetinje stranac može da shvati koliki značaj za Srbe ima Kosovo, ta sveta zemlja, gde, nažalost, nisam išao - ističe Dithelm.

Dithelm je sebe i sinove Tomasa, studenta umetnosti i Johanesa, apsolventa biologije, ove godine, povodom deset godina prelaska u pravoslavlje, "nagradio" hodočasnim putovanjem po Srbiji.
- Najveće iznenađenje za mene su bile bogomolje u manastirima, koje su, za razliku od naših u Nemačkoj, nedeljom pune vernika - kaže Dithelm.
Na taj put je, u organizaciji Svetosavskog centra iz Hanovera, krenulo 15 vernika, a tokom deset dana obišli su manastire Soko, Tronošu, Kaonu, Lelić, Ćelije, Blagoveštenje, Žiču, Studenicu, Đurđeve stupove i Ljubostinju.

Gostoprimstvo

- Naša braća u Srbiji su odmah videla da nismo obični turisti, prihvatili su nas od srca. Srbi su poznati kao srdačni i gostoprimljivi, ali me iznenadila i njihova duhovnost - priča Dithelm.


- Primili su nas vladike Lavrentije u Šapcu i Milutin u Valjevu. Vladika Lavrentije je naročito omiljen ovde u Donjoj Saksoniji gde je, gradeći manastir u Himelstiru, postao popularan i među Nemcima - priča Dithelm, čekajući sina Martina da posle liturgije presvuče odore čteca.


Naš sagovornik je oduševljen srpskim svetinjama. Listajući snimke na digitalnoj kameri, zaustavlja se na slici Hrama Svetog Save na Vračaru.
- Na mestu gde su Turci spalili mošti osnivača srpske crkve, sagrađen je predivan hram, veći od onoga u Istanbulu. Ta svetinja je dokaz da narodni duh niko ne može da spali - kaže Dithelm, dodajući da će sledeći put u Srbiju krenuti sa celom porodicom.