Biti ili ne biti zakonu o vređanju regilioznih osećanja u Rusiji?

U Rusiji se nastavljaju burne debate povodom neophodnosti da se uvede u krivični kodeks zakon o vređanju religioznih osećanja. Ako nacrt zakona koji se sada razmatra u donjem domu parlamenta RF bude usvojen, za namerna svetogrdna dejstva u pogledu religioznih svetinja moći će da se dobije ne samo velika kazna, već i sasvim realna kazna zatvora, od tri do pet godina.

Za sada je aktivnu podršku nacrt zakona dobio samo kod predstvnika pravoslavne i muslimanske zajednice zemlje. Sledbenici islama motivišu neophodnost pojave novog zakona u Rusiji karikaturnim skandalima u Evropi i pojavom antiislamskog filma Nevinost muslimana u Americi. Ruska pravoslavna crkva je zabrinuta zbog toga što se već skoro godinu dana u raznim regionima zemlje dešavaju akti vandalizma u pogledu pravoslavnih svetinja. Testerisanje krstova, svetogrdni natpisi na zidovima crkava i manastira, skrnavljenje ikona. Sve to povređuje osećanja vernika i može da dovede do vrlo ozbiljnih posledica, uveren je rukovodilac sinodalnog odeljenja za veze Crkve i društva Moskovske partijaršije protojerej Vsevolod Čaplin.

- Vređanje osećanja vernika i skrnavljenje njihovih svetinja je zločin koji može da suoči ogromne mase ljudi. Uz pomoć takvih dejstava koja su simbolična, pojedina grupa ljudi pokušava da utvrdi svoju vlast nad drugom. Simboli su uvek povezani sa drutšvenim statusom pojedine grupe ljudi. I kada se ovi simboli potiru, onaj ko ih potire, pokušava da kaže – ja sam iznad vas, ja ću vas potčiniti sebi, poričući vaše pravo na vlast. Sve to ne samo da ne doprinosi jačanju građanskog mira, već ga naprotiv razara.

Bez obzira na to što zakon mora da štiti vernike svih religija Rusije, prestavnici nekih duhovnih škola ipak ne vide neophodnost da se on pojavi. Država treba da štiti sve, između ostalog i nevernike, i ateiste, smatra predsednik Kongresa jevrejskih religioznih zajednica i organizacija Rusije Zinovij Kogan.

- Ne želim da postoje posebni zakoni koji će nas štiti više nego, na primer, decu koju odbacuje majka. Ne treba deliti građane Rusije na vernike i nevernike. To nije pravilno. Nikome od nas nisu potrebne posebne privilegije. U tom smislu svi smo jednaki i pred uvredama i pred kriminalom. Posebnu potrebu za zakonom ne vidim.

Mnogi ekpserti koji se zalažu protiv zakona o bogohulstvu, uvereni su da će njegovo usvajanje stvoriti više problema. Kao prvo, zato što će morati da se specijalno dogovara svaki termin, kako ne bi bilo različitih tumačenja. A kao drugo, zato što je vređanje osećanja vrlo apstraktan pojam. Pod njega, na primer, može da dospe i svinjetina koju predstavnik islama vidi na tezgi u prodavnici. Čak neophodna u okviru tradicije kapa na glavi judeja može nekoga da uvredi. Danas treba misliti ne o uvođenju novih zakona, već o tome kako treba povećati duhovnu i moralnu kulturu društva, smatra zamenik direktora Instituta za etnologiju i antropologiju RAN Vladimir Zorin.

Između ostalog, eksperti su uvereni da jedan od načina da se zaštite religiozna osećanja građana može da bude takozvani društveni dogovor između vlasti, vernika svih konfesija bez izuzetka i nevernika o tome kako da se ponašaju kako ne bi uvredili međusobna osećanja. Društveni dogovor ne zahteva posebno zakonodavstvo. Razradom ovog dokumenta može da se pozabavi Društvena komora RF.