Razotkrivanje Roterdamske krađe pomoću korisnika interneta

U noći između 15. i 16. oktobra u Roterdamu je bila izvršena drska pljačka, koja se već naziva krađom veka. Iz izložbenog centra Kunsthol bilo je ukradeno 7 slika. Među njima je remek-delo Kloda Monea Most Vaterlo, radovi Pabla Pikasa, Anrija Matisa, Pola Gogena, Lusjena Frojda i Mejera de Hana.

Za vreme pljačke u muzeju je proradila signalizacija. Ali kada su saradnici obezbeđenja stigli na mesto zločina, lopovi su već uspeli da se sakriju. Nedelju dana kasnije muzej je otvoren za posetioce, a policajci su objavili snimke sa kamera na otvrenim izvorima u mreži. Nadali su se da će neko od korisnika uspeti da pomogne istrazi.

Na snimku se vidi kako dva lopova u crnim sportskim jaknama sa kapuljačama ulaze u muzej kroz službeni ulaz. Za manje od dva minuta vraćaju se sa tubama nabijenim slikama i iznose ih iz muzeja. Vrata se zatvaraju i kriminalci nestaju. Zna se da je policija stigla u muzej svega 5 minuta kasnije, ali nije uspela da uhvati zlonamernike prema svežim tragovima.

Eksperti na različite načine ocenjuju vrednost ukradenih radova: navode se sume od nekoliko desetina do nekoliko stotina miliona dolara. Ma koliko to bili čudno, cifre nemaju poseban značaj: prosto je nemoguće prodati tako poznata umetnička dela. Naravno, kriminalci mogu da pokušaju da dobiju neku nadoknadu, na primer, od osiguravajućih komapnija ili da zatraže otkup. Nije isključeno da su slike bile ukradene po narudžbini nekog strasnog kolekcionara koji će ih sakriti u podzemnoj izložbenoj sali i diviće im se sam. Slični slučajevi su poznati: Karavađova slika Božić je ukradena 1969. godine iz crkve Svetog Lorenca u Palermu, bila je pronađena posle 34 godine u vili poglavara sicilijanske mafije Đerlanda Albertija.

Najtužnije je ako su kriminalci izvršili krađu na sopstvenu inicijativu. U tom slučaju slike mogu da budu jednostavno uništene. Kao u maju 2010. godine, kada su iz pariskog Muzeja savremene umetnosti ukrali slike Pikasa, Matisa, Modiljanija i Ležea. Godinu dana kasnije kriminalci su bili uhapšeni, i jedan je rekao da je u nekom trenutku počeo da paniči i da je uništio neprocenjiva platna, bacivši ih u kantu za đubre.

Ali nije uvek sudbina ukradenih remek-dela tužna. 11. maja 2003. godine iz Muzeja istorije umetnosti u Beču je bila ukradena Zaljera, zlatna statueta napravljena sredinom 16. veka za francuskog karalja Francista Prvog. Autor je firnentinski umetnik Benvenuto Čelini. Skulptura je bila procenjena na najmanje 50 miliona evra, mada austrijska vlada je ponudila za njen povratak relativnu skromnu nagradu od 70 hiljada evra. Jer prodati delo takvog nivoa nije moguće. Administracija muzeja je dobro računala: 21. januara 2006. godine policija je pronašla Saljeru u olovnoj kutiji zakopanoj u šumi u blizini grada Cvetl.