Rusija renovira svoj nuklearni raketni štit

 

Planirano uvećanje izdataka za odbranu tiče se pre svega nuklearnog raketnog oružja. Prema informaciji koju je izneo Vladimir Komojedov, predsednik Komiteta Državne Dume za odbranu, od 2013. do 2015. će u pomenute svrhe biti izdvojeno 101,15 milijardi rubalja (3,2 milijarde dolara). Radi poređenja, u 2012. godini je za nuklearno naoružanje izdvojeno 27,4 milijarde rubalja.

Igor Korotčenko, predsednik Građanskog saveta pri Ministarstvu odbrane i glavni urednik časopisa „Nacionalna odbrana“, smatra da je takvo povećanje budžeta neminovno: „To je objektivna realnost, koja odražava suštinu sadašnje situacije u svetu, kao i prognoze za budućnost, i radi zaštite svojih nacionalnih interesa Rusija mora na to da reaguje, između ostalog i na ovaj način.“

 

Povećanje sredstava koja se izdvajaju za kompleks nuklearnog naoružanja Igor Korotčenko povezuje sa početkom serijske proizvodnje novih vrsta balističkih raketa na čvrsto gorivo, kao što su, na primer, „Bulava“ i RS-24 „Jars“. „Njihovo uvođenje u operativnu upotrebu je neophodno, obzirom da u narednim godinama moramo izbaciti iz upotrebe i otpisati znatan deo ranijih strateških raketnih sistema koji su već odavno zastareli i potrebno ih je zameniti“, naglasio je Korotčenko.

General-pukovnik Sergej Karakajev, komandant Strateških raketnih jedinica, početkom septembra je izjavio da će Rusija do 2018. napraviti novu tešku interkontinentalnu balističku raketu, čija će korisna nosivost iznositi 5 tona, što je četiri puta više nego kod raketa na čvrsto gorivo tipa „Jars“ i „Topolj“. A početkom oktobra je Ministarstvo odbrane Rusije odobrilo nacrt projekta nove interkontinentalne balističke rakete na tečno gorivo koja će se koristiti u Strateškim raketnim jedinicama.


 

 

Kada je reč o rokovima, Andrej Gorjajev, zamenik generalnog direktora vojnoindustrijske korporacije „NPO mašinogradnja“, inače zadužen za strateške komplekse, smatra da će za izradu ove rakete biti potrebno oko 10 godina. „Naša zemlja se preko 30 godina nije bavila time i prirodno je da su na najrazličitijim etapama moguće izvesne poteškoće, koje se ne mogu predvideti“, rekao je on.

 

Nastavlja se i razvoj podvodne komponente nuklearnog štita. Prva strateška nuklearna podmornica „Jurij Dolgoruki“ klase „Borej“ (projekat 955) biće uvedena u operativnu upotrebu 2013, dok će „Aleksandar Nevski“ (prva serijska podmornica – raketni nosač iste klase i istog projekta) 2014. ući u sastav Tihookeanske flote, saopštio je u ponedeljak ministar odbrane RF Anatolij Serdjukov.

 

Pored toga, po rečima pukovnika Vadima Kovalja, zvaničnog predstavnika informativne službe Ministarstva odbrane RF za Strateške raketne jedinice, u Rusiji se razmatra mogućnost stvaranja železničkih raketnih kompleksa, ali „konačna odluka u vezi sa takvim kompleksima još nije doneta“, prenosi pukovnikove reči „Interfaks“.

Jasno je da nuklearno raketno naoružanje nije namenjeno za lokalne konflikte, nego za očuvanje ravnoteže snaga u geopolitičkoj konfrontaciji sa SAD. Razvoj američkog programa globalne protivraketne odbrane i realizacija koncepcije Brzog globalnog udara (Prompt Global Strike) pubuđuju predstavnike ruskih Oružanih snaga da traže asimetričan odgovor na ove pretnje.

 

To je još kao predsednički kandidat prilično jasno istakao Vladimir Putin u februaru 2012, u svome članku koji je objavljen u „Rosijskoj gazeti“ pod nazivom „Biti snažan: garancije nacionalne bezbednosti Rusije“.

 

Govoreći o pretnji koju predstavlja američki protivraketni sistem, Vladimir Putin je najavio: „Vojno-tehnički odgovor Rusije na globalni američki sistem protivraketne odbrane, i na njegov segment u Evropi, biće efikasan i asimetričan. I u potpunosti će odgovarati potezima SAD u sferi razvoja protivraketnog sistema“. Dalje je on istakao da Rusija „ni u kom slučaju“ ne treba da se odriče potencijala strateškog odvraćanja.

 

Upravo u tim rečima se ogleda suština nove uloge ruskih nuklearnih snaga: obezbediti strateški nuklearni raketni paritet i isključiti mogućnost primene nuklearnog oružja stvaranjem uslova u kojima nijedna strana neće biti u prednosti kada je reč o zaštiti od nuklearnog udara.

Andrej Kisaljkov za RBTH,

Original publikacije