Država će podržati biznis-projekte od društvenog značaja

Federalna Agencija strateških inicijativa je objavila o stvaranju u zemlji centara inovacija u socijalnoj sferi. To se desilo uoči 2. Ruskog foruma socijalnog biznisa, održanog u utorak u Moskvi. Pilotni projekat te agencije uz učešće 6 regiona je već u akciji.

2. Ruski forum socijalnog biznisa je održan u Ministarstvu ekonomskog razvoja. Prethodio mu je Forum socijalnih preduzimača u Omsku. Tamo su bili potpisani sporazumi Agencije strateških inicijativa i regiona. Do kraja ove godine centri inovacija socijalne sfere će se pojaviti u Krasnojarskoj pokrajini, Samarskoj, Irkutskoj, Kemerovskoj, Orenburškoj oblastima i Republici Tatarstan. 2014. godine oni će biti otvoreni u svim regionima zemlje. 500 hiljada novih radnih mesta do 2020. godine – toliko centara treba da nastane, - smatraju eksperti.

Novi inkubatori socijalnog biznisa će popuniti obrazovnu nišu, koja je skoro prazna u Rusiji, jer socijalno preduzimateljstvo je zastupljeno samo u retkim visokim školama. Autori socijalnih projekata često deluju intuitivno, oni ne računaju na podršku. Međutim, njihovi projekti su zaista značajni – naprimer, škola farmera za poraslu decu iz sirotišta, servisna preduzeća za domaćinstvo, gde mogu da rade majke sa više dece, art-radionice, u kojima rade invalidi. Centri inovacija socijalne sfere će pomoći preduzimateljima da dorade biznis-projekte i predstave inovacije. Oni će postati i sredstvo za veze između regiona, - kaže šef departmana uprave socijalnim projektima ASI Igor Jakovljev.

Drugi deo delatnosti takvog centra je stvaranje komunikacionih veza između regionalnih organa izvršne vlasti. Osnovni cilj je rešenje socijanih pitanja na osnovi plaćanja, ali bez klasičnog shvatanja biznisa, kada u Rusiji, ukoliko profit iznosi manje od 30 odsto, to nije zanimljivo. Danas sarađujemo s ljudima, koji su spremni da rade radi socijalne efikasnosti.

Ideju podrške socijalnih projekata je podržalo Ministarstvo ekonomskog razvoja. Šema rada centara inovacija je takva. Preduzimatelji se trude da zakrpe regionalne socijalne rupe. Oni konsultuju biznis. Novac za takve projekte pružaju fondovi direktnog socijalnog investiranja na povratnoj osnovi, - priča Igor Jakovljev.

- Takvi projekti imaju rok isplate najmanje 5 godina. Zato su nam potrebni instrumenti, koji će omogućiti dobijanje poreskih povlastica, prostorije na beneficiranoj osnovi na račun subjekata RF i, recimo, subvencije u okviru programa razvoja malog i srednjeg biznisa.

Projekat ima dobre perspektive, u svakom slučaju, kada se uzme u obzir slično strano iskustvo. Međutim, radi razvijanja u Rusiji socijalnih projekata treba prvo da se precizira šta je to, kažu eksperti. U takvu delatnost neki ljudi svrstavaje dobrotvornost, ekonom-radnje, a čak, mada je to čudno, pansionate za ljude poodmaklih godina u Moskovskoj oblasti sa mesečnom cenom 3 hiljade dolara. Jasno je da takve usluge nisu pristupačne slabo situiranim ljudima. Dakle, za sada u Rusiji o socijalnom biznisu samo nagađuju. – smatra direktor Instituta socijalne politike Visoke škole ekonomije Sergej Smirnov.

- Ne znamo razmere, nismo odredili, šta spada u socijano preduzimateljstvo. Da li je to privatno-državno partnerstvo u toj sferi? Ili ipak preduzimateljstvo, usmereno na rešavanje socijalnih problema građana Rusije, nezavisno od toga, da li je reč o medicini, društvenoj ishrani ili servisnim uslugama?

Inače, socijalni biznis nezavisno od toga, šta u njega spada, ima teškoće i čeka podršku. Mnoge stvari ometaju njegov razvoj, - ističe glavni urednik časopisa Međunarodna ekonomija Jurij Piskunov.

- To su pravila, povezana s registracijom, priključivanje električnoj mreži. Moraju da postoje uslovi za investicije, odnosno, infrastrukturu pruža država, biznis radi na toj osnovi.

Infrastruktura za biznis je postala glavna tema Ruskog foruma socijalnog biznisa. Posle povećane pažnje prema svojim problemima socijalno preduzimateljstvo u Rusiji će se očito osećati potrebnim, - zakučuju eksperti.