Vasilij Surikov

Vasilij Surikov je ruski slikar, autor opširnih istorijskih platna. Vasilij Ivanovič je počeo da crta od malih nogu. Najranije njegovo datirano delo je crtež vodenim bojama Splavovi na Jeniseju iz 1862. godine. U vreme rada u upravi guverner Jenisejske gubernije Zamjatin je video crteže Surikova. Guverner je našao mecenu – krasnojarskog industrijelca Petra Kuznecova. Taj je platio obuku Vasje Surikova u Akademiji umetnosti.

U jesen 1869. godine Vasilij Surikov položio je ispit i postao slušalac-gost Akademije umetnosti, a posle godinu dana pitomac Akademije. Po završetku Akademije Surikov je dobio niz narudžbi, između ostalog on je radio na freskama Hrama Hrista Spasa u izgradnji u Moskvi. Međutim, najznačajniji radovi Vasilija Surikova su njegove slike - istorijska platna Boljarka Moorozova, Jutro pogubljenja strelaca, Menjšikov u Berjozovu, Pokoravanje Sibira od strane Jermaka, Prelaz Suvorova preko Alpa, Isus isceljuje slepca – svaka od ovih slika postala je čitava epoha u razvoju ruskog slikarstva.

Teško da bi se našao drugi ruski slikar iz 19. veka (izuzev Levitana), čiji su talenat i stvaralačka baština imali takav značaj za čitavu rusku kulturu. Inače, u akademskim krugovima Surikova su kritikovali za zbijenost kompozicija, mnoštvo lica, prezrivo nazivali njegova platna tepisima od brokata. Međutim, poznati umetnički kritičar iz tog doba Benoa hvalio je Surikova: «On kao i Vasnecov čuva zavete drevnih umetnika, otkrio je njihovu čar, ponovo našao divnu, čudnu skalu, koja nema sličnosti sa zapadnim slikarstvom». Nestajem, - to su bile poslednje reči, koje je izgovorio na samrti Vasilij Surikov… Pre toga je on 40 godina marljivo radio, stvorio grandiozna dela, koja preneražuju svakog, doživeo sveopšte oduševljenje kao genije. Surikov je preminuo u Moskvi 6(19) marta 1916. godine. On je sahranjen pored žene na Vaganjkovskom groblju.