Kina forsira let zmaja

Peking forsira program razvoja bespilotne avijacije. Objavljeno je o formiranju prve dve baze bespilotnih letelica u provinciji Ljaoning za monitoring situacije u obalskim vodama

Ove baze su novi poklon vojske za 18. kongres KPK. Kini su potrebni proboji uoči ovog važnog političkog događaja. I vojska ih osigurava, jačajući istovremeno svoje pozicije u partijskoj hijerarhiji. Postavlja prvog kineskog nosača aviona na bojevo dežurstvo, najava programa iskrcavanja na Mesec i povratak na Zemlju kosmičke letelice primeri su iz iste serije.

Ranije je Kina objavila da namerava da formira 11 baza za bespilotne letelice do 2015. godine. Prve dve baze će se pojaviti na severoistoku zemlje. to je region najveće vojne aktivnosti ne samo u Aziji, nego u svetu. Za godinu dana tamo se izvodi do 10 vojnih manevara uz učešće flote i avijacije SAD, Japana, Južne Koreje. Ne zaostaje za njima ni Kina, pošto smatra ovaj region zonom svog prvostepenog uticaja. Sada će njene interese braniti bespilotne letelice. Sakupljaće obaveštajne videoinforamcije o vojnim manevrima suseda, kao i koordinisati dejstva ratnog vazduhoplovstva i ratne mornarice Kine u akvatorijumu Žutog i Istočnog Kineskog mora.

Bespilotne letelice će osigurati sebi monitoring ostrva Dijajou. Sada ih kontroliše Japan, ali Kina ih smatra iskonsko svojim. U slučaju novog konflikta između dve zemlje u ovom akvatorijumu, letovi kineskih bespilotnih letelica na niskoj visini će biti ozbiljni argumenti u sporu.

Da li će kineske bespilotne letelice nositi naoružanje? Nema jednoznačnog odgovora. Mada je poznato da pored obaveštajnih letelica Kina razrađuje i udarne, istakao je ekspert Denis Fedukinov:

- Kina ima uspeha u kopiranju obrazaca naoružanja i vojne tehnike, pozajmljivanju tehničkih rešenja drugih zemalja. Može se pretpostaviti da u ne previše dalekoj perspektivi kineske oružane snage će dobiti savremena sredstva na bazi bespilotnih leteleica. One će patrolirati dugom kopnenom granicom, obalskom linijom i širokim akvatorijumom okolnih mora.

I ako Kina na neki način iskoristi dostignuća Zapada, nije isključeno opremanje njenih bespilotnih letelica oružjem. Jer SAD i Izrael su daleko odmakli u razradi i opremanju svojih bespilotnih letelica raketnim sistemima.

Verovatno će Kina prvo koristiti visinske bespilotne letelice sa velikim dometom leta za izviđanje i navođenje svojih protivbrodskih balističkih raketa. Kineski mediji ih nazivaju ubicama nosača aviona. Reč je o kineskoj raketi DF-21D. Po nekim ocenama, ako se one postave na kineskoj vojnoj bazi Šaguan, mogu da osiguraju sebi pogađanje protivnika na 70% akvatorijuma Južnog Kineskog mora. Preostalih 30% ubuduće mogu da kontrolišu kineski nosači aviona.

U Kini se razrađuje i stoji u naoružanju oko 30 bespilotnih letelica raznih modifikacija. Njihova uloga u opremanju kineske armije će samo rasti, smatra Denis Fedukinov:

- Aktivizacija i jačanje ratnog vazduhoplovstva Kine ne može da ne brine njene susede. Možda će delimično sa tim biti vezane ili su već vezane perspektive opremanja sličnom tehnikom nekih zemalja suseda Kine.

Svoj program proizvodnje bespilotnih leteleca uz podršku SAD formira Južna Koreja, mada je smatra veoma skupom. I druge zemlje regiona teško da će pasivno pratiti letove kineskih bespilotnih letelica u blizini svojih granica.