Izvoz nafte iz Rusije zavisi od potražnje i cena

Po isteku ove godine u Rusiji neće ostati neraspoređena velika otvorena nalazišta nafte. Ovo će se, po saopštenju Federalne agencije za nepotpuno korišćenje (Rosnedra) desiti nakon što u decembru budu održani konkursi za tri nalazišta.

Iako predstojeći događaj podvlači određenu crtu, to ne znači da su rezerve za povećanje eksploatacije nafte iscrpljene. Kako kažu stručnjaci, čak je i geološki najbolje proučena Tjumenska oblast danas istražena manje od 50 procenata. Ukupne količine rezervi nafte u Istočnom Sibiru se procenjuju otprilike na 17-20 milijardi tona. Osim toga, postoji još i rusko kopno ispod mora, ističe predsednik Saveza naftaša i preduzetnika u oblasti gasa Rusije Genadije Šmalj:

- Svoju reč još nije rekao Zapadni Sibir. Drugi Tjumen se nalazi u samom Tjumenu – glase reči mog druga, naftaša Farmana Salmanova. Ako se pogleda, centralni deo Hanti-Mansijskog okruga i zapadni deo Jamala uopšte nisu istraženi. Trenutno je organizovana eksploatacija na jugu Tjumenske oblasti. Zasad su količine male, ali postoji perspektiva. Potencijal resursa još ni iz daleka nije iscrpljen, a što je glavno – nije istražen.

Sa svoje strane, direktor Fonda za energetski razvoj Sergej Pikin smatra da ruske naftne kompanije treba da se usredsrede na postojeća nalazišta. A pre svega treba govoriti o efikasnosti njihovog korišćenja, ističe stručnjak:

- U principu, nisu u pitanju nova nalazišta, već intenzitet korišćenja postojećih. Radi se o tome što tehnologije koje se trenutno primenjuju nisu mnogo napredovale u odnosu na ono što je bilo još pre 30 godina. Naftaši pokušavaju da ih razvijaju, ali ako ih uporedimo s inostranim kompanijama vidimo da je tamo koeficijent efektivnog učinka veći.

Međutim, povećanje efikasnosti vađenja nafte na otvorenim nalazištima ne ukida pitanje eksploatacije novih. Zasad se njihovo uvođenje u eksploataciju ne odvija vrlo intenzivno. Ipak, tvrdnje o tome da zaostajanje u uvođenju novih nalazišta u eksploataciju može na bilo koji način da utiče na smanjenje ruskog izvoznog potencijala su jednostavno neosnovane, ističu stručnjaci. Ovde utiču potpuno drugi faktori, ističe Genadije Šmalj:

- Kao prvo, potrebno je da postoji potražnja za ruskom naftom. Krize koje se dešavaju u ekonomiji evropskih zemalja negativno utiču na potrošnju. Danas nema porasta potrošnje nafte, na primer, u Evropi. A mi smo uglavnom vezani za Evropu. Druga stvar je konjunktura cena. Uz cenu od 110-120 dolara po barelu ekaploatacija novih nalazišta je rentabilna. U slučaju pada cena mogu se pojaviti problemi s količinama koje se vade.

Danas se normalnom cenom nafte smatra 80 dolara po barelu, kao povoljnu cenu stručnjaci navode 90 dolara. Cenu koja se danas može videti na tržištu analitičari nazivaju super povoljnom. Međutim, previsoka cena može da dovede do smanjenja potražnje, posebno u uslovima krize. U ovakvoj situaciji stručnjaci polažu nadu u Kinu, u kojoj se zapaža povećana potražnja. Po količinama potrošnje ugljenika među svim zemljama sveta Podnebesna je već izbila na drugo mesto. Osim toga, stručnjaci ističu faktor cene – u Kini se za naftu stabilno nudi dobra cena.