Težak put Južnog toka

U sredu (7. novembra) vlada Bugarske je objavila da je sve spremno za potpisivanje investicionog sporazuma po pitanju izgradnje bugarskog dela gasovoda Južni tok. Međutim, smrt patrijarha Bugarske PC Maksima naterala je da se revidiraju planovi. Ugovor sa Gaspromom će biti potpisan iduće nedelje. Komentar našeg posmatrača Petra Iskenderova.

- Ulogu Rusije u osiguranju energetske bezbednosti Bugarske je teško preceniti. Gasprom je jedini dobavljač prirodnog gasa u Bugarsku, on ima oko tri četvrtine kapaciteta u nacionalnoj sferi realizacije. Što više, zahvaljujući ruskoj strani je Bugarska postala važna tranzitna karika, odakle se ruski gas transportuje u Tursku, Grčku i Makedoniju.

Međutim, vlada Bugarske na čelu sa Bojkom Borisovim, koja je došla na vlast leti 2009. godine, pod predlogom kontrole pređašnje vlade izjavila je o neophodnosti da ponovo razmotri pitanje celjishodnosti učešća zemlje u projektu Južni tok. Pri tome je vlada Borisova pokušala da priključi Bugarsku projektu Nabuko, koji konkuriše ruskom gasovodu, a koji kurira EU, - objasnio je Glasu Rusije bugarski politikolog Todor Bikov.

- Bugarska se nalazi pod pritiskom spolja – od strane EU i SAD. Naprimer, danas se kod nas održava akcija za napredovanje gasa od škriljaca. Njom rukovode stručnjaci iz američke ambasade u Sofiji – oni agituju, reklamiraju, prosvećuju. To je jasni signal. SAD nastavljaju obstrukciju projekta Južni tok i gasnog prisustva Rusije na energetskom tržištu EU. To je davna usmerena politika. Ona je stvorila «alternativni» parodijni projekat Nabuko u cilju kompromitovanja projekta Južni tok. Logično je što naša vlada lavira.

Sada je smer bugarske energetske politike ponovo usmeren u pravcu Rusije. Ministar Dobrev je nazvao Južni gasni koridor prvostepenim za svoju zemlju, jer on diverzifikuje isporuke gasa i u Bugarsku, i u EU. Uzrok je takve transformacije razumljiv. Reč je o faktičkoj propasti projekta Nabuko.

Nije ni čudo, što Rusija očito pobeđuje EU na energetskom polju – naročito uzimajući u obzir uspešnu realizaciju drugog projekta – Severni tok – istakao je u intervjuu Glasu Rusije predsednik uprave Rusko-nemačke spoljnotrgovinske komore u Moskvi Mihael Harms.

Bugarsku kao i inače EU primoravaju da budu elastičnije i objektivni činioci, povezani sa današnjom situaciojm u Evropi. Nije preuveličavanje da se kaže da na stav evropskih zemalja ozbiljno utiču finansijsko-ekonomski činioci, - istakao je u intervjuu Glasu Rusie rukovodilac ruskog Centra Međunarodna energetska politika Jurij Solozobov.

- Kako je već izjavila federalni kancelar Nemačke Angela Merkel, Evropi predstoji decenija recesije. Međutim, jedno od sredstva izlaska iz recesije je obnavljanje ekonomske aktivnosti, radi čega su potrebne isporuke energenata bez zastoja prema prihvatljivoj za EU ceni. Dakle, konflikt s Gaspromom, glavnim dobavljačem gasa u Evropu, ne odgovara obektivnim interesima Evropljana.

Ruske isporuke pokrivaju, prema različitim procenama, od četvrtine do skoro polovine potreba EU za gasom. To je objektivna činenica, koja čini čudnim pokušaje nekih snaga i u Sofiji, i u Briselu da izoluju našu zemlju.