Kina u kosmičkoj trci

Rusija i SAD, koje su sačuvale svetsko vođstvo u kosmičkoj sferi, suočavaju se sa sve većom konkurencijom od strane drugih država, u prvom redu Kine. Takav zaključak sadrži referat istraživačke kompanije Futron.

Kompanija Futron već petu godinu za redom sastavlja indeks konkurentnosti u sferi kosmonautike. Eksperti izvode svoj zaključak na osnovu analize vladinih programa, industrijske baze i ljudskih resursa raznih zemalja. U poslednjem referatu se govori da se neosporno liderstvo Rusije i SAD potvrđuje time što u poslednjih 10 godina od 640 uspešnih lansiranja realizovanih u čitavom svetu, na udeo Rusije otpalo je 255, SAD – 191, Kine – 87.

Ali ako se uzme godišnji odrezak, postaje jasno da Kina aktivnije pokušava da smanji zaostatak za dvojicom lidera. Prema rezultatima za šest meseci 2012. godine Piking je prvi put postao svetski lider po broju kosmičkih lansiranja. Kina je izvršila deset kosmičkih lansiranja, Rusija devet, SAD osam. Kina uvećava državno finansiranje pripreme stručnjaka za kosmičku granu. Tokom niza godina u zemlji stabilno rastu izdvajanja za realizaciju naučno-istraživačkih kosmičkih programa.

Ipak probojnih dostignuća koja bi bila nova reč u osvajanju kosmosa, u Kini za sada nema. U sferi kosmonautike Kine se uglavnom bavi sustizanjem, težeći da likvidira zaostatak u odnosu na svetskinivo, smatra zamenik direktora Instituta za SAD i Kanadu Viktor Supjan:

- Kina ima sve više lansiranja. Ali treba shvatiti da su ovo imitaciona lansiranja, ona ponavljaju ono što je bilo svojevremeno urađeno u SAD i SSSR. Uglavnom kineski program je zasnovan na ruskim tehnologijama. Mogu se videti napori Kine da nadoknadi propušteno, i to se tiče ne samo kosmosa, već i drugih grana. Ipak, biće potrebno još mnogo godina da se izbije na aktualni ruski nivo kosmičke tehnike i tehnologija.

Po mišljenju većine eksperata, nagomilavanje naučno-tehničkog potencijala u Kini teče punom parom. I za 10-15 godina od Kine može da se očekuje pravi proboj u pilotiranoj kosmonautici. Važan događaj ove godine bilo je spajanje pilotiranog broda sa orbitalnim modulom Tjangun-1, pralik buduće kineske orbitalne stanice. Oko 2020. godine na bazi Tjangun-3 će biti napravljena treća u svetu (posle sovjetskog kompleksa stanice Mir i MKS) pilotirana orbitalna stanica sa rokom službe od 10 godina. Uzimajući u obzir uspešnu pripremu za njenu izgradnju i planove istraživanja dalekog kosmosa, kineski kosmički program u narednoj deceniji može da postane uporediv po razmerama sa programima koje je realizovao SSSR 80-ih godina.

Andrej Kornjejev,