"Network Brain Machine Interface" materijalizuje snagu misli

Ukoliko ste još uvek uvereni u to da predmete snagom misli mogu da pomeraju samo junaci iz naučno-fantastičnih filmovima, vreme je da se ova zabluda otkloni. Sasvim nedavno, u japanskom gradu Kjotu naučnici kompanije ATR su izumeli aparat nove generacije, koji omogućava da se mislima upravlja predmetima na rastojanju. Po zamisli ATR do 2020. godine treba da bude započeta industrijska proizvodnja ovog uređaja.

Uređaj nosi naziv Network Brain Machine Interface. To je svojevrsno pokrivalo za glavu, iz kojeg vire žičice sa senzorima. Oni čitaju i najmanja kolebanja u krvotoku i reaguju na impulse velikog mozga.

Jukijasu Kamitani iz ATR Computational Neuroscience Laboratories je uveren da ovaj izum može da olakša život mnogim usamljenim starijim ljudima, kao i licima s ograničenom mogućnošću kretanja:

- Računamo na to da će Network Brain Machine Interface predstavljati pravu revoluciju među uređajima koji su napravljeni za poboljšanje kvaliteta života ljudi koji zbog različitih razloga ne mogu da se kreću. Nadamo se da će naš uređaj moći da se koristi kako u različitim rehabilitacionim ustanovama, tako i u kućnim uslovima.

Kako su pokazali eksperimenti, dovoljno je da čovek zamisli pokrete koje čini desnom ili levom rukom kako bi misao pretvorio u realnu radnju. Tako su učesnici u eksperimentu mogli da uključuju i isključuju televizor i svetlo u sobi, kao i da pokreću invalidska kolica u potrebnom pravcu.

Mehanizam delovanja Network Brain Machine je istovremeno jednostavan i složen. Informacije o impulsima koji stižu iz velikog mozga čita uređaj koji se nalazi u kacigi. Odatle dospeva u bazu podataka gde se analizira. A iz nje prima nalog ovaj ili onaj predmet u sobi, takođe snabdeven računarskim uređajem. Problem je to što svakom pojedinačnom pacijentu treba personalno prilagođavati sistem kako bi se na minimum sveo procenat nepravilno shvaćenih komandi. Jukijasu Kamitani ističe:

- Trenutno radimo na tome. Nadam se da ćemo u najskorijoj budućnosti moći da ispravimo sve potojeće greške i da maksimalno usavršimo sistem.

Danas na pretvaranje misli u radnju u proseku treba od 6 do 12 sekundi. Međutim, izumitelji računaju da će za tri godine brzinu svesti na jednu sekundu. Preciznost izvršenja naloga u ovom trenutku iznosi 70-80%. U principu, preostalo nam je da još vrlo malo čekamo trenutak kad će fantastika postati običan život.

Aljona Rakitina,