Početna stranica > Novosti
1. Odlos Haksli: „ Čudesni novi svet“ (1932.) –Aldos Huxly (1894-1963): „Brave nev World“
Napisan 1931. i objavljen godinu dana kasnije, roman koji je zamišljen kao parodija na utopiju Herberta Velsa „Ljudi kao bogovi“, ne razlikuje se mnogo od tematike kultnog romana Džordža Orvela „1984“. Haksli je obrađivao aktuelnu u to vreme temu totalne industrijalizacije, istražujući problem gubljenja samoidentifikacije ličnosti i radikalne podele društva što je dovodilo do katastrofalnih posledica. Zašto je ova knjiga bila zabranjena? U Irskoj su je zabranili zbog sporne teme rađanja dece, dok su je u nizu saveznih država SAD izbacili iz školskih biblioetka sa obrazloženjem da knjiga „poseduje višak negativnih misli.“
2. Džon Štajnbek „Plodovi gneva“ (1939.) John Steinbek (1902-1968): “The Grapes of Wrath“
U romanu američkog pisca Džona Štajnbeka, dobitnika Pulicierove nagrade,ispričana je tužno pozanta storija o posledicima Velike depresije za seosku sirotinju. Fokusoirajući pažnju čitaoca na najbednije napoličare iz Oklahome koji su napustili rodne plantaže zbog suše, ekonomske krize i promena u zemnjoradnji i preselili se u Kaliforniju u potrazi za poslom, pisac je prikazao pravu ljudsku tragediju.
3.Henri Miler: “Povtratnik raka“ (1934.) Henry Miller (1891-1980):“Tropic of Cancer“
Radnja romana događa se u Francuskoj 30-ih godina prošlog veka. Glavni junak je sam autor koji pokušava da nekako zaradi za hleb nasušni.Bez senke obzira, Miler opisuje odnose seksualnog karaktera sa svojim prijateljima i kolegama iz spisateljske branže.
4. Kurt Vonegat: “Klanica broj pet„ ili „Krstaški pohod dece„ (1969.)
Siže knjige se sastoji u sledećem: američki vojnik Bili Piligrim (svojeobrazni alter ego autora) dezorijentisan za vreme bitke na Ardenima u Drgom svetskom ratu, pada u nemačko zarobljeništvo gde je pod staržom sproveden u Drezden i smešten u bivšu staru klanicu broj 5.Za vreme tragičnog bombardovanja Drezdena od strane savezničke vojske, Bili, zajedno sa drugim zarobnjenicima i čuvarima sakrio se u dubokom podrumu u kome se Bili suočava sa prošlošću i budućnošću, pa i sa sopstvenom smrću.
5. Salman Ruždi: »Satanski stihovi« (1988.)
U sižeju nema ničeg što bi moglo biti uvredljivo:opisuje se život savremenog emigranta u Engleskoj. Posle užasne avionske nesreće Hibrel Farišita mora ponovo da započne svoj život u isto vreme kad se sve u životu Saladina Čamči raspada na paramparčad. Ipak su mnogi u muslimanskom svetu odnos pisca premu Islamu u ovom delu smatrali bogohuljenjem. Zato u Venecueli ako vas zateknu da čitate ovu knjigu ne gine vam 15 meseci zatvora,, dok su u Jpanu predviđene rigorozne kazne za one koji prodaju izdanje ove knjige štampano na engelskom . Čak i u SAD neke popularne knjižare su odbile da prodaju „Satanske stihove„ nakon što su dobile više anonimnoh pretnji.
Pisac je bio oduševljen romannon DŽ.D. Selindžera „Smrt u raži„ .U knjizi objavljenoj 1999. se priča o životu dečaka „Čarlija„ koji piše pisma svom anonimnom prijatelju. Čarli opisuje život tinejdžera u kojemu se on suočava sa špijunima, narkoticima, seksualnim zlostavljanjima. Zbog suviše brojnih scena seksualnog karaktera , ova knjiga ne silazi iz prvih deset sa spiska Asocijacije biblitekara Amerike čije izdavanje čitaocima se ograničava ili zabranjuje.
7. Činua Ačebe “Rasulo„ (1958.)
U ovoj knjizi za koju je afrički pisac dobio Bukerovu nagradu, ispričana je storija Okonakve, poglavice i mesnog šampipna u borbi u Umofinu –izmišljenom regionu od devet naselja u Nigeriji. Pokzan je uticaj britanskog kolonijalizma i hrišćanskih misionara na tradicionalnu afričku opštini s kraja devetanestog i početka dvadestog veka. Zabranjena je u Maleziji zbog kritike kolonijalizma i njegovih posledica .
8. Bret Iston Elis: „Američki psihopat„ (1991.)
Priča o američkom isuviše uspešnom biznismenu i serijskoj ubici Patzroku Bejtzmenu zasnovana na opisivanju iskustva koje je proživeo jedan od dbrostojećih rejona Njujorka u 80-im godinama.
9. Frnc Kafka: “Preobražaj“ (1915.)
Trgovački putnik Gregor Zamza , koji finansijski pomaže svoje roditelje i sestru , probudio se i shvatio da se pretvorio u gigantsku bubu. Postepeno njegovi bližnji zaboravljaju na Gregora, koji je nekad bio ljubimac porodice.
10. Vladimir Nabokov ( 1899-1977): „Lolita“ (1955)
Priča o muškarcu i njegovom patološkom zanosu prema mladim devojkama, „nimfomankama„, kako ih je on nazivao. Osećajući privlačnost prema 12-godišnjoj kćerki jedne stanovnice Nove Engleske , on stupa u brak s njenom majkom kako bi prikrio svoju grešnu strast.
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
Top lista deset najzabranjivanijih knjiga na svetu
Tokom cele istorije čovečanstva umetnmička književnost je trpela udare i pritiske cenzure. Ma kave bile teme: politika, religija ili erotika, konzervativni čitaoci grozno su stiskali pesnice i gnevno žigosali baksuznog autora. Britanski časopis ShortList je „popisao“ deset knjiga koje su svojevremeno izbacivane sa polica knjižara biblioetka zbog raznovrsnih skaradnosti i nepoćudnosti sadržaja ili njihovih autora, i zamenjivali ih, svakako „pristojnijim „primercima“.
1. Odlos Haksli: „ Čudesni novi svet“ (1932.) –Aldos Huxly (1894-1963): „Brave nev World“
Napisan 1931. i objavljen godinu dana kasnije, roman koji je zamišljen kao parodija na utopiju Herberta Velsa „Ljudi kao bogovi“, ne razlikuje se mnogo od tematike kultnog romana Džordža Orvela „1984“. Haksli je obrađivao aktuelnu u to vreme temu totalne industrijalizacije, istražujući problem gubljenja samoidentifikacije ličnosti i radikalne podele društva što je dovodilo do katastrofalnih posledica. Zašto je ova knjiga bila zabranjena? U Irskoj su je zabranili zbog sporne teme rađanja dece, dok su je u nizu saveznih država SAD izbacili iz školskih biblioetka sa obrazloženjem da knjiga „poseduje višak negativnih misli.“
2. Džon Štajnbek „Plodovi gneva“ (1939.) John Steinbek (1902-1968): “The Grapes of Wrath“U romanu američkog pisca Džona Štajnbeka, dobitnika Pulicierove nagrade,ispričana je tužno pozanta storija o posledicima Velike depresije za seosku sirotinju. Fokusoirajući pažnju čitaoca na najbednije napoličare iz Oklahome koji su napustili rodne plantaže zbog suše, ekonomske krize i promena u zemnjoradnji i preselili se u Kaliforniju u potrazi za poslom, pisac je prikazao pravu ljudsku tragediju.
Bez obzira na to što je književna elita sa oduševljenjem dočekala knjigu, nju su oficijelno zabranili u SAD i izvrgli javnoj osudi. Narod je bio šokiran opisima bede i siromaštva. Po rečima autora, ono što je napisano je bila ublažena verzija onog što se stvarno dešavalo i kavo je stanje bilo u naseljima u kojima su živeli nadničari koji su se preselili u traganju za bilo kavim poslom .
3.Henri Miler: “Povtratnik raka“ (1934.) Henry Miller (1891-1980):“Tropic of Cancer“Radnja romana događa se u Francuskoj 30-ih godina prošlog veka. Glavni junak je sam autor koji pokušava da nekako zaradi za hleb nasušni.Bez senke obzira, Miler opisuje odnose seksualnog karaktera sa svojim prijateljima i kolegama iz spisateljske branže.
Čim je knjiga izašla iz štampe, sudija Vrhovnog suda države Pensilvanije Majk Musmano je izajvio: “To nije knjiga. To je septička jama, stočni odvod, gnojno žarište, slivnik svega što se nalazi u trulim lešinama čovečjeg razvrata „.Ljudi jednostavno nisu bili spremni za delo koje će kasnije Džordž Orvel nazvati „najvažnijom knjigom sredine 30-ih godina„.
4. Kurt Vonegat: “Klanica broj pet„ ili „Krstaški pohod dece„ (1969.)Kurt Vonnegut (1922-2007): “Slaugthter House –Five,Ir : The Children's crusade“
Siže knjige se sastoji u sledećem: američki vojnik Bili Piligrim (svojeobrazni alter ego autora) dezorijentisan za vreme bitke na Ardenima u Drgom svetskom ratu, pada u nemačko zarobljeništvo gde je pod staržom sproveden u Drezden i smešten u bivšu staru klanicu broj 5.Za vreme tragičnog bombardovanja Drezdena od strane savezničke vojske, Bili, zajedno sa drugim zarobnjenicima i čuvarima sakrio se u dubokom podrumu u kome se Bili suočava sa prošlošću i budućnošću, pa i sa sopstvenom smrću.
U SAD knjiga je bila zabranjena kako ne bi trovala psihu dece mračnim scenama iz romana. Ovo delo se i dan danas nalazi na spisku 100 knjiga koje najčešće dospevaju pod ograničenja u dostupnosti širokim slojevima stanovništav koje koristi usluge Asocijacije američkih bibliotekara. Društvo Vonegatovom romanu na tom spisku čini dela Mark Tvena, Teodora Drajzera, Viljema Foknera i drugih klasika svetske književnosti.
5. Salman Ruždi: »Satanski stihovi« (1988.)Sir Ahmed Salman Rushdie (1947.): The Satannik Verses
U sižeju nema ničeg što bi moglo biti uvredljivo:opisuje se život savremenog emigranta u Engleskoj. Posle užasne avionske nesreće Hibrel Farišita mora ponovo da započne svoj život u isto vreme kad se sve u životu Saladina Čamči raspada na paramparčad. Ipak su mnogi u muslimanskom svetu odnos pisca premu Islamu u ovom delu smatrali bogohuljenjem. Zato u Venecueli ako vas zateknu da čitate ovu knjigu ne gine vam 15 meseci zatvora,, dok su u Jpanu predviđene rigorozne kazne za one koji prodaju izdanje ove knjige štampano na engelskom . Čak i u SAD neke popularne knjižare su odbile da prodaju „Satanske stihove„ nakon što su dobile više anonimnoh pretnji.
6. Stiven Čboski: “Dobro je biti nečujan“ (1999.)
Stephen Chbosky (1970.): “The peks of being a wallffent“
Pisac je bio oduševljen romannon DŽ.D. Selindžera „Smrt u raži„ .U knjizi objavljenoj 1999. se priča o životu dečaka „Čarlija„ koji piše pisma svom anonimnom prijatelju. Čarli opisuje život tinejdžera u kojemu se on suočava sa špijunima, narkoticima, seksualnim zlostavljanjima. Zbog suviše brojnih scena seksualnog karaktera , ova knjiga ne silazi iz prvih deset sa spiska Asocijacije biblitekara Amerike čije izdavanje čitaocima se ograničava ili zabranjuje.
7. Činua Ačebe “Rasulo„ (1958.)
Chinua Achebe ( ): “Thing fall apart“
U ovoj knjizi za koju je afrički pisac dobio Bukerovu nagradu, ispričana je storija Okonakve, poglavice i mesnog šampipna u borbi u Umofinu –izmišljenom regionu od devet naselja u Nigeriji. Pokzan je uticaj britanskog kolonijalizma i hrišćanskih misionara na tradicionalnu afričku opštini s kraja devetanestog i početka dvadestog veka. Zabranjena je u Maleziji zbog kritike kolonijalizma i njegovih posledica .
8. Bret Iston Elis: „Američki psihopat„ (1991.)Bret Easton Ellis(1964): “American Psyho“
Priča o američkom isuviše uspešnom biznismenu i serijskoj ubici Patzroku Bejtzmenu zasnovana na opisivanju iskustva koje je proživeo jedan od dbrostojećih rejona Njujorka u 80-im godinama.
Svako ko je video film snimljen po ovom romanu shvata zbog čega je knjiga zabranjena .
9. Frnc Kafka: “Preobražaj“ (1915.)Franz Kafka (1883-19249: “Metamorphosis“
Trgovački putnik Gregor Zamza , koji finansijski pomaže svoje roditelje i sestru , probudio se i shvatio da se pretvorio u gigantsku bubu. Postepeno njegovi bližnji zaboravljaju na Gregora, koji je nekad bio ljubimac porodice.
Kafkine knjige su bile zabranjene pod nacističkim i sovjetskim režimom, a takođe i nezavisnoj Čehoslovačkoj jer je Kafka odbijao da piše na češkom i pisao je samo na nemačkom jeziku.
10. Vladimir Nabokov ( 1899-1977): „Lolita“ (1955)Priča o muškarcu i njegovom patološkom zanosu prema mladim devojkama, „nimfomankama„, kako ih je on nazivao. Osećajući privlačnost prema 12-godišnjoj kćerki jedne stanovnice Nove Engleske , on stupa u brak s njenom majkom kako bi prikrio svoju grešnu strast.
Pošto je urednik „Sandej Ekspresa„ nazvao roman Nabokova „najprljavijom knjigom, koju je on ikad čitao“, izdavač je izbacio sve primerke iz tiraža zbog njihovog pornografskog sadržaja. Naredne godine Francuzi su zabranili „Lolitu“, ali je začuđujuće bilo to što su je bez ikakvih problema objavljivali u SAD.
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
19. maja na beogradskom aerodromu upokojio se jeromonah Roman (Matjušin) — pesnik sa gitarom, monah i čovek koji je Srbiju nosio duboko u srcu....
9. maja 1945. godine u 00:43 po moskovskom vremenu u Berlinu je potpisana bezuslovna kapitulacija nacističke Nemačke....
U Moskvi je predstavljen projekat spomenika pukovniku Nikolaju Nikolajeviču Rajevskom, koji će biti postavljen na jugu Srbije....
U svečanoj i dostojanstvenoj atmosferi u Ruskom domu u Beogradu, otvorena je izložba povodom velikog jubileja: 110 godina od formiranja Prve srpske dobrovoljačke divizije. Ova izložba okupila je ljubitelje...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Džingisidi, kako se nazivaju potomci velikog osvajača, činili su političku elitu moćne mongolske države Zlatne horde....
Ostale novosti iz rubrike »
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
