Dvorkovič: „Glavno je da se poboljša investiciona klima“

Vice-premijer Arkadije Dvorkovič je u ekskluzivnom intervjuu koji je dao dopisniku „Glasa Rusije“ Loranu Brajaru govorio o tome zbog čega su ruski gradovi privlačni za investicije, zašto je upravo Jekaterinburg postao domaćin EKSPO-2020 i o perspektivama realizacije ideja jedinstvenog ekonomskog prostora.

Rusija se otvara prema svetu. Osim Moskve i Peterburga svet je danas zahvaljujući Olimpijadi saznao za Soči. Trenutno u Parizu predstavljate kandidaturu Jekaterinburga za EKSPO-2020. Čime glavni grad u ovom regionu na granici Evrope i Azije treba da privuče pažnju onih koji vrše odabir?

- Zaista, zahvaljujući održavanju značajnih događaja pokazujemo različite kutke naše zemlje, osim Moskve i Sankt-Peterburga, sad i Sočija. Značajnom broju ljudi smo pokazali Vladivostok, gde je održan samit ATES, iduće godine ćemo pokazati Kazanj, gde će biti održana Svetska univerzijada. I za šest godina – još osam gradova u kojima će osim tri već navedena biti održane utakmice svetskog šampionata u fudbalu, uključujući Jekaterinburg. Dakle, upoznaćemo svet s 12 gradova. I mislim da Jekaterinburg, kao mesto gde se spajaju Evropa i Azija takođe može biti privlačan kao jedan od vodećih naučnih i obrazovanih centara, kao grad u kojem ima mnogo studenata, naučnika, gde velike kompanije uvode najnovije tehnologije u realnu proizvodnju.Osim toga, Jekaterinburg se nalazi na vrlo zgodnom mestu s tačke gledišta logistike, on je jedini hab na putu prolaza robe između Evrope i Azije. To je još jedan važan faktor. U konačnom – EKSPO je o biznisu. I ako u Jekaterinburgu postoji biznis i postoji potencijal za brz rast biznisa, to znači da postoje šanse za uspeh.

Kakvi su planovi ruske vlade za modernizaciju regiona kao naučno-ekonomskog i industrijskog centra 21. veka? Kako vidite razvoj Jekaterinburga u skladu s geslom EKSPO-2020 „Globalni razum“?

- Postoje tri osnovne teme. Prva je naučno-obrazovna. Uralski državni univerzitet realizuje ambiciozan program razvoja koji uključuje formiranje jakog međunarodnog naučnog i obrazovnog centra s angažovnjem studenata, kako iz susednih, tako i iz dalekih zemalja. To se već dešava. Računam na to da će se u sledećih pet godina na univerzitetu pojaviti više inostranih predavača, profesora i naučnika. To će omogućiti da univerzitet postane jedan od vodećih. Drugi deo je logistika. Jekaterinburg treba da postane jedan od međuregionalnih habova za evropske i azijske zemlje. To je važan deo „Globalnog razuma“. I treći je industrijski deo. U Jekaterinburgu će se realizovati projekti globalnih međunarodnih kompanija, uključujući i one koje su povezane s proizvodnjom aviona. To je proizvodnja od titana za „Boing“ i za druge proizvođače aviona. To su projekti u oblasti energetike. To su projekti u oblasti medicinskih tehnologija.

Kad je reč o ekonomiji ne možemo da ne istaknemo da se Rusija oseća sigurno u uslovima krize. Da li je moguće da EKSPO-2020 neće samo upoznati svet s manje poznatim ruskim regionom, već i pokazati ruski model ekonomije i finansijske stabilnosti i prosperiteta?

- Mislim da se prilikom odvijanja ovako velikih događaja pažnja uvek usmerava na najprioritetnije objekte investicija. I naravno, možemo da koncentrišemo resurse koje imamo na projektima koji omogućavaju razvoj ovog regiona i da ga objedinimo s drugim regionima u zemlji. Investicije u infrastrukturu imaju najveći multiplikator i to će biti dodatni faktor ekonomskog rasta.

Rusija trenutno realizuje ideju jedinstvenog evroazijskog ekonomskog prostora. Šta mislite, da li se može sprovesti paralela između EvrAzES i prostora koji je rođen Rimskim ugovorom od 25. marta 1957. godine?

- Naravno, mi gradimo i Carinski savez i širi evroazijski ekonomski prostor, Evroazijski savez na osnovu univerzalnih principa po kojima su građeni takvi savezi. Pre svega, formiranje jedinstvenog carinskog prostora, zatim prostora u kojem se odvija neometani protok ljudi i kapitala, gde važe jedinstveni standardi i zahtevi tehničkog regulisanja, gde se u konačnom, dovode u sklad ekonomski zakoni. Mi ovde ne pronalazimo nikakvu rupu na saksiji, već delujemo upravo na osnovu lekcija koje dobijamo iz međunarodnog iskustva, između ostalog, iz iskustva Evropske unije. U čemu je osobenost? U tome što je to veliki projekat koji će u slučaju tesne veze s Evropskom unijom stvoriti jedinstveni prostor od jednog okeana do drugog – od Atlantskog do Tihog okeana. Zato smo zaintereovani za formiranje Evroazujskog saveza i za stvaranje jedinstvenog prostora s Evropskom unijom i to je glavna karakteristika ovog projekta.

Kriza zone evra očigledno nije bitno uticala na situaciju u Rusiji. Rublja odoleva evropskim potresima, pokazuje stabilnost. Koji sistemi, mehanizmi finansijskog sistema Rusije su omogućili obezbeđenje ove stabilnosti i da li ruska valuta može da postane rezervna i da li se može zamisliti da će se u budućnosti u Carinskom savezu pojaviti jedinstvena valuta?

Kao prvo, smatramo da ne postoji kriza evra, već postoji dužnička bankarska kriza u Evropi, a evro je privlačna i stabilna valuta. Nas to veoma raduje, jer nam omogućava sigurniju saradnju s Evropskom unijom i diverzifikaciju rizika. Kao drugo, rublja je zaista postala stabilnija, pre svega, zahvaljujući tome što imamo konzervativnu budžetsku politiku, prilično stroga pravila regulisanja bankarskog sistema. Centralna banka deluje kao nezavisni finansijski regulator, regulator novčane politike i njegove aktivnosti su usmereni na obezbeđenje upravo finansijske stabilnosti. Osim toga, uspeli smo da održimo dobar tempo ekonomskog rasta – oko četiri procenta godišnje, to omogućava da se sve vreme povećava potražnja naše valute, rublje. Iako je odliv kapitala primetan, što predstavlja negativan faktor za našu valutu. Glavna stvar u budućnosti je poboljšanje investicione klime kako bi rublja postala privlačnija ne samo za one koji žive u Rusiji, već i za međunarodne investitore. To je težak zadatak, ali ostvariv. Projekat osnivanja Međunarodnog finansijskog centra, privatizacija velikih kompanija, razvoj berzanske trgovine energentima – sve su to faktori koji rublju mogu učiniti jednom od regionalnih rezervnih valuta. Ne znam da li će zemlje Carinskog ili Evroazijskog saveza imati jedinstvenu valutu, to se odavno razmatra, ima prednosti, ima rizika u vezi s ovim. Mislim da će kad dođe vreme, svi za to saznati. Zasad još uvek nema takvih odluka.