Vojni bubnjevi Evrope

Pitanje slanja protivavionskih kompleksa Patriot u Tursku u poslednje vreme je predmet vatrenih diskusija među nemačkim političarima, ekspertima i predstavnicima javnosti. Molbu da oni budu postavljeni na njenoj granici Turska je uputila NATO-u, plašeći se napada od strane Sirije.

Pomenuti kompleksi su sistemi američke proizvodnje, koji omogućavaju da se obaraju kako avioni, tako i rakete potencijalnog protivnika. U Evropi američke protivavionske komplekse Patriot poseduju armije samo dve NATO zemlje – Nemačke i Holandije. Kako je izjavo 20. novembra šef turske diplomatije Ahmet Davutoglu, proces se nalazi u stadijumu realizacije. Zvanična molba u štab NATO-a, po rečima ministra, biće upućena uskoro. Po podacima izvora u Briselu, Nemačka je pristala da izdvoji dva kompleksa Patriot, Holandija ni jedan. Generalni sekretar NATO-a Andres Fog Rasmusen uverio je da će molba Turske biti razmotrena po hitnom postupku.

Predstavnici opozicije u Nemačkoj upozoravaju vladu da su nedopustivi pokušaji da se zabiđe parlament u rešavanju datog pitanja. Levi se uopšte zalažu protiv faktičkog uvlačenja zemlje u građanski rat u Siriji. Oni, kao i deo eksperata, smatraju da je reč ne o zaštiti Turske od sirijskih raketa – do sada je bila u pitanju samo minobacačka paljba – već o formiranju zone zabranjene za letove po libijskom uzoru. Samo ovog puta mimo UN. I mada ministar odbrane Nemačke Tomas de Mezjer, kao i generalni sekretar NATO-a, govore o solidarnosti i čisto odbrambenim zadacima, između redova u ovim i sličnim izjavama sve jače se čuje zvuk vojnih bubnjeva. Recimo, Elke Hof, ekspert za odbrambena pitanja farkcije Slobodne demokratske partije Nemačke u parlamentu, koja ulazi u vladajuću koaliciju, izjasnio se u radijskom intervjuu za široko učešće u odbrani Turske.

- Zalažem se takođe za to, kaže Hof, da u tome učestvuju i drugi članovi alijanse. Samo treba da se preciziraju pitanja komande, podčinjenosti, centara donošenja odluka. Sada ova pitanja nisu na dnevnom redu. Ali kada budu donete konkretne odluke, biće reč o planiranju vojnih operacija i o komandnim strukturama.

Dmitrij Danilov, šef odeljenja za evropsku bezbednost Evropskog instituta, ipak se nada u to da će poći za rukom da se izbegne ponavljanje libijskog scenarija.

- Po meni libijski scenario je u principu moguć kao jedna varijanta, kaže ekspert. Kao prvo, niko danas ne isključuje mogućnost vojne intervencije. Kao drugo, može da nastane situacija u kojoj će političko-diplomatska rešenja biti iscrpljena. Ali koliko je to moguće praktično, drugo je pitanje. Po meni, za sada realni uslovi za sličan razvoj događaja ne postoje.

U principu, upozorava Danilov, porizvanši nacionalnu koaliciju opozicije kao legitimnog predstavnika sirijskog naroda, jedinstvena Evropa je koraknula ka vojnom rešenju konflikta. A u međuvremenu svetski mediji saopštavaju već o raskolu u redovima same opozicije. Neće li se tok događaja u toj zemlji uliti u libijski kolosek? Tamo, kao što se zna, politička mašinerija Zapada stoji zaglavljena do danas.