Helikopteri Rusije: šta nedostaje za sreću?

Obnova helikopterskog parka ratnog vazduhoplovstva Rusije nastavlja se sve većim tempom, uporedo sa tim proizvodnoj liniji nedostaje nekoliko važnih letelica. Da li su proizvođači u stanju da operativno nadoknade ovaj nedostatak?

Ubrzana popuna

Tempo proizvodnje helikoptera za ratno vazduhoplovstvo Rusije raste, i broj novih letelica u stroju postaje prihvatljiv – samo u poslednje tri godine trupe su dobile oko 250 helikoptera raznih tipova. Po već važećim ugovorima Ministarstvo odbrane treba da dobije preko 500 letelica, a ukupno do 2020. godine industrija treba da preda vojnom resoru preko 1200 helikoptera, obnovivši park za 80%.

Osnovu proizvodnje linije danas čine transportni i višenamenski helikopšteri Mi-8 u nekoliko modifikacija, borbeni avioni Mi-28, Ka-52, Mi-35M (poslednja je duboka modernizacija veterana Mi-26). U manjem broju se kupuju lake školske i transportne letelice tipa Ansat i Ka-226, kao i superteški Mi-26. U manjem broju se kupuju i helikopteri inžinjerskog biroa Kamova za pomorsku avijaciju.

Nedvoljna raznovrsnost modelskog niza već je iznverila rusku industriju helikoptera u Indiji, gde je Mi-26 izgubio tender od američkog Činuka – mogućnosti superteške letelice naručilac je smatrao suvišnim, a odgovarajući helikopter srednje teške klase ruski proizvođači nemaju za sada u serijskoj proizvodnji.

Između ostalog, ne može se reći da proizvođači uopšte nisu spremni da predstave novi model srednje transportne letelice. Treba u najmanju ruku istaći helikopter Mi-38, koji trenutno prolazi testiranja. On je po karakteristikama vrlo blizak evropskom EN-101 Merlin koji se aktivno koristi u vojne svrhe. Zna se da je Ministarstvo odbrane spremno da razmatra pitanje naručivanja Mi-38, ali pošto letelica završi testiranja – 2013-2014. godine. Oo sto takvih helikoptera bili bi optimalna karika između srednjeg Mi-8 i teškg Mi-26.

Sa druge strane, proizvodnu liniju bi mogao da podupre Ka-62, koji može da popuni nišu između Mi-8 i lakih letelica tipa Ansata. Pošto je manjeg gabarita od letelica na osnovu Ka-27 koje koristi ratna mornarica Rusije, on bi sa uspehom mogao da zameni ove helikoptere u sastavu mornaričke avijacije bez gubitaka u borbenim mogućnostima, zahvljaljujući opremi i motorima nove generacije.

Proširenje proizvodne linije potrebno je između ostalog i radi uvećanja ponude na civilnom tržištu helikoptera, bez čega je stabilan razvoj grane malo verovatan. Pri tome održavati proizvodnju bojeve tehnike (ne samo helikopštera) na račun stalnog rasta cena nije moguće – rat cena već je postao legenda za vreme Anatolija Serdjukova i o nedopustivosti rsta cena naoružanja i vojne tehnike već je govorio njegov naslednik Sergej Šojgu.