Evo zašto Srbija ćuti

29.11.2012. god.

U Srbiji i Srbiji, dakle i njenom narodu, se događaju sve same loše stvari.

Opljačkana je spolja i iznutra.

Pogažen joj je obraz.

Niko je , ni napolju ni unutar nje, ne ferma kao državu.

U njoj se dižu spomenici i muzeji teroristima.

U nju se uveze 10 miliona kilograma zamrznutog, a verovatno i neispravnog mesa, koje se po njoj prodaje kao „sveže meso“ i „sveže prerađevine“, a državna Uprava za veterinu neće novinarima da da uvid u spisak onih koji su to meso uvezli, pa ispada da ga niko nije uvezao.

U njoj čovek proda silne hektare zemlje, koju je samo zakupio, i opet nikom ništa.

Stotinak hiljada radnika ne prima mesecima platu zbog blesave odluke države i, manje više, tišina.

Grade se granični prelazi prema nazovidržavi Kosovu i to pod dirigentskom palicom vlasti u čiji se patriotizam, da ne poveruješ, verovalo, a ta vlast se pravda da samo izvršava ono što je prethodna dogovorila, ona na koju je od strane sadašnjih vlastodržaca vo vremja predizborno zbog toga bacano drvlje i kamenje.

Po njoj, Srbiji, se stalno diže neka galama oko hapšenja tamo nekih, a osumnjičeni Mišković pobegne na Kipar.

Osumnjičenog Dulića će još malo i zaboraviti oni koji su seirili nad njegovim hapšenjem, kojeg, zapravo, nije ni bilo.

I tako dalje, i tako dalje.

A Srbija ćuti.

Kao da je sve manje-više u redu.

Za to i toliko ćutanje mora da postoji razlog.

I postoji.

Srbija ćuti zato što Srbije još uvek nema.

Ovo što liči na nju i zove se njenim imenom, samo je žalosni ostatak svih Jugoslavija, zaključno sa onom Miloševićevom SR Jugoslavijom, pa i Koštuničinom Srbijom Crnom i Gorom, SCG.

Ovo je neka zemlja, koja je nevoljko nastala, ostala posle odlaska svih.

Nestvarna, kao i sve u njoj.

Srbija tek dolazi k sebi, tek se izdaleka budi iz bivanja van sebe.

Tek će da nastane.

Još je to spsovska raz-jugoslavija, a ne Srbija.

Srbija se tek mora napraviti.

A napraviće je neki novi Srbi, ne ovi stari, koji su se igrali jugoevropljana i jugosrba, nego novi Srbi rešeni da budu Srbi, svetski i svoji, kao što su nekad bili, da nastave Srbiju od momenta kad je 1918. nestala, pod dinastijom, jugo-karađorđevića, čiji smešni potomak čuči kao još jedna jugo-relikvija u još uvek jugo-Beogradu i izigrava nekog prestolonaslednika države koja je svuda, osim u ovakvoj Srbiji, netragom nestala.

Izvor
Dragan Atanacković Teodor

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Otišao Gospodu jeromonah Roman (Matjušin)

19. maja na beogradskom aerodromu upokojio se jeromonah Roman (Matjušin) — pesnik sa gitarom, monah i čovek koji je Srbiju nosio duboko u srcu....

Na današnji dan kapitulirao Berlin

9. maja 1945. godine u 00:43 po moskovskom vremenu u Berlinu je potpisana bezuslovna kapitulacija nacističke Nemačke....

U Moskvi predstavljen spomenik Rajevskom

U Moskvi je predstavljen projekat spomenika pukovniku Nikolaju Nikolajeviču Rajevskom, koji će biti postavljen na jugu Srbije....

110 godina od formiranja Prve srpske dobrovoljačke divizije – izložba u Ruskom domu

U svečanoj i dostojanstvenoj atmosferi u Ruskom domu u Beogradu, otvorena je izložba povodom velikog jubileja: 110 godina od formiranja Prve srpske dobrovoljačke divizije. Ova izložba okupila je ljubitelje...

IZLOžBA SLIKA 'PRIHVATANJE' U GALERIJI NARODNOG UNIVERZITETA U VRANJU

Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....