Ukrajina pokušava da energično reši energetske probleme

Ukrajina traži alternativni gas. Ove nedelje na teritoriji zemlje je počela izgradnja velikog terminala za prihvatanje komprimovanog prirodnog gasa. Kijev namerava da dobije gas iz Azerbajdžana, Turske, SAD, Katara i Norveške. Ukrajinske vlasti izjavljuju da će 2018. godine biti ne samo potpuno nezavisni od Rusije, već i isporučivati gas u Evropu. Eksperti skeptično procenjuju takve planove.

Premijer Ukrajine priča o opširnim planovima vađenja energenata od uljanih škiljaca: 30 milijardi kubika godišnje tokom narednih 10 godina. Pomenuo je Nikolaj Azarov i zajednički projekat s Shell u razradi epikontinentalnog pojasa Crnog mora. Kijev je izjavio o želji da učestvuje u transportovanju azerbajdžanskog gasa u Evropu. Od 2018. godine radi toga će biti završena izgradnja Transanatolijskog gasovoda. Međutim, situacija nije tako jednostavna, - smatra analitičar investicija Valerij Nesterov.

- S jedne strane, perspektiva nije najbolja za Gasprom. Međutim, u izjavama Kijeva ima mnogo blefiranja.

Kijev ne traži lake puteve. Recimo, predlog za dobavljanje gasa iz Norveške čudi eksperte. Problem je u tome, što ne postoji direktni gasovod iz Norveške u Ukrajinu, zato gorivo i njegovo transportovanje će skupo koštati Kijev, - ističe Valerij Nesterov.

- Mada Norvežani prodaju gas sa popustom, on nije jeftin. Sličan projekat s Poljskom nije ostvaren upravo zbog skupoće.

Između ostalog, Kijev već dobije norveški gas na drugi način. Početkom novembra je zaključen dvomesečni ugovor s nemačkom RWE. Ukrajina kupuje gas od Nemačke, koji je Nemačka nabavila u Norveškoj. Gorivo se transportuje preko Poljske kroz prazan gasovod. Ni to nije jednostavno, ali, izgleda, za ukrajinske vlasti je to lakše od pregovora s Rusijom. Planiranih za budućnost 5 milijardi kubika godišnje nije dovoljno radi zadovoljavanja potreba ukrajinske industrije. Kijev se uzda u isporuke komprimovanog prirodnog gasa. Međutim, ni to neće biti dovoljno, - smatra politikolog Bogdan Bezpalko.

- Ruski gas se koristi upravo za industrijske potrebe. Da bi zamenila te obime komprimovanim gasom Ukrajina mora da ima odgovarajuću infrastrukturu, novac za koju neće dati ni EU, ni SAD.

S Katarom je uspela da se dogovori, radi toga je u Dohu išao lično predsednik Viktor Janukovič, koji tvrdi da će Katar postati jedan od najvažnijih dobavljača komprimovanog gasa u Ukrajinu, Ukrajina će plaćati žitaricama.

Perspektive barterne strategije Kijeva procenio je politikolog Roman Larionov.

- Odlučnost Ukrajine u pitanju prelaza na komprimovani gas uz egzotični način da se issplati teško je proceniti. To, kako odlučno, na štetu kontinuiranosti, Kijev traži dobavljače goriva može da se objasni. Za nedelju dana će biti početa izgradnja gasovoda Južni tok. Posle njegovog završetka za 3-4 godine osnovni adut Kijeva na pregovorima s Moskvom i osnovni izvor novca – gasnotransportni sistem – nikome neće biti potrebni.

S druge strane, Moskva nikad nije pretila Kijevu da će zatvoriti gasnu slavinu. Moskva ne izbegava pregovore o ceni gasa, ali se ukrajinsko rukovodstvo odlučilo za skupe projekte, a ne za realnu saradnju, - smatra ekonomista Mihail Subotin.

- Gas iz Katara je  jeftiniji od ruskog, ali je sama izgradnja fabrike skupa.

Kijev ne misli na finansijske štete, kao ni ugroženi renome. Recimo, na početku izgradnje terminala za komprimovani gas potpisan je sporazum s investitorima, gde je prisustvovao Nikolaj Azarov. Posle dva dana je španska strana izjavila da ništa ne zna o čoveku, koji je potpisao ugovor u ime kompanije.