Herojska srbska kultura u moskovskoj pravoslavnoj gimnaziji

Moskovska pravoslavna gimnazija u ime Apostola i Jevanđeliste Jovana Bogoslova, gde se proučava srbski jezik, primila je srpsku spisateljicu Ljiljanu Habjanović-Đurović.
Ova školska ustanova radi od 1991. godine. O ciljevima i zadacima školovanja govorio nam je direktor gimnazije, pravoslavni sveštenik otac Sergij Mahonjin.

- To je u suštini bio specijalni projekat. Mnogi vernici koji još nisu bili tako bliski crkvi, hteli su da vaspitavaju svoju decu u hrišćanskim tradicijama. Zato osim opštih znanja za nas je važno i da obnovimo izgubljenu vezu sa pravoslavnom tradicijom. I moram reći da sam kao pravoslavni sveštenih zadovoljan svojim učenicima. Mnogi koji su završili školu imaju preko 30 godina, neki imaju mnogo dece. Pri tome sfere delatnosti su kod njih različite. Neko ostaje da predaje u gimnaziji, neko ide u državnu službu, a ima i onih koji posvete svoj život služenju Crkvi. U svom sistemu vaspitanja koristimo ne samo domaće metodike, već gledamo na to šta možemo da smatramo stvaralačkim. Meni se mnogo dopada u grčkom modelu. A mnogo i u srbskom, tako bliskom nama. Upravo zato se kod nas predaje srbski. Srbski jezik, kako mi se čini, stvara unutrašnju kulturu, pruža nam mogućnost da je upijemo, osmislimo i spoznamo. I moram da kažem da nam je susret sa Ljiljanom Habjanović-Đurović u tome pomogao još više.

Razgovor sa srbskom spisateljicom i učenicima gimnazije trajao je čitav sat. Ljiljana je sa zadovoljstvom odgovarala na pitanja dece, govorila im o rodnom gradu Kruševcu, gde su očuvani spomenici, posvećeni bici na Kosovom Polju. Ljiljana Habjanović-Đurović je govorila o principima svog pisanja.

- Meni je vrlo važno da sve o čemu pišem bude tačno. Dakle da istorijski podaci budu tačni i pouzdani, a duhovni deo, koji pišem, da bude potpuno u skladu sa učenjem Crkve i sa delima svetih otaca. Moram da kažem da mi mnogo znači, da je meni veoma važan mitropolit Amfilohije. Ja imam tu sreću i zaista privilegiju da mogu da se javim kad je strašno važno. Ali se uvek uzdržavam da ga uznemiravam, ako nije nešto stvarno strašno mnogo važno. Kad uzmem telefon da ga pozovem, uvek pomislim „Bože, ko zna, koju on bitnu stvar za Crkvu i državu radi u ovom trenutku, a ja mu se sad javljam sa nečim što je meni važno!“ Ali kad završim rukopis i kad nisam baš potpuno sigurna da li sam sve uradila kako treba, da li sam negde pogrešila i ogrešila se, onda zamolim mitropolita da ga pročita. Na moju veliku sreću, to ne bude nikakvih kanonskih grešaka, ali se ja osećam sigurnije, kad knjiga izađe, a i mitropolit mi napiše predgovor.

Deca su pripremila za svoju gošću iz Srbije veliki kulturni program: čitali su na ruskom stihove iz srbskih epskih pesama, izvodili ruske narodne pesme. Ali ipak centralni momenat programa je bila pozorišna postavka na osnovu sižea iz knjige Ljiljane Habjanović-Đurović Igra anđela. To je siže iz srpske istorije vezan za bitku na Kosovu. On govori o susretu knjeginje Milice sa njenim sinom Vukom pošto je on prešao na stranu Turaka.

Ljiljana Habjanović-Đurović je već predstavljala u Moskvi prevod knjige Igra Anđela na ruski. Videti ovaploćenje svog rada na sceni uvek je drag poklon za svakog autora.

- Ja sam već rekla, kad sam se obratila deci, kad sam videla kako oni to lepo glume razumela sam kakvu sam lepu knjigu napisala. Dakle, naravno, utisak je bio divan. A moram da kažem da među ovom decom koja su glumila videla sam i pravi talenat. I bilo bi šteta  da dečko koji je glumio Vuka Lazarevića jednog dana ne bude glumac. Inače, vrlo sam srećna što vidim da se ovde u Rusiji čitaju moje knjige. To mi zaista mnogo znači.

Po onončanju manifestacije ispred Ljiljane Habjanović-Đurović napravio se dug red: učenici sa knjigama spisateljice dobijali su autograme za uspomenu. To znači da susret nije prošao uzalud.

Grigorij Sokolov,