Kako je palo Jarinje

 Okupirane teritorije – Lako je nakon završene bitke biti general, kaže naš narod, ali hajde da pogledamo kako je „bitka“ na Jarinju završila brže nego što je trebalo.

Nazadnjačka vlast je krenula u otvorenu izdaju aboliranjem terorista Tačija i Haradinaja, svi antidržavni sporazumi su prihvaćeni i potvrđeni, a omalovažava se vaskoliko srbstvo. U samoj južnoj srbskoj pokrajini stanje je poodavno veoma kritično, na svim značajnim mjestima nalaze se režimlije, a teren je preplavljen Dačićevim agentima koji ometaju samoodbranu ostatka ostataka naroda. Mudriji i rodoljubiviji narodni odbornici su se sastali i dogovorili u ponedeljak 3. decembra 2012. godine, koji je Dačić odredio kao početni datum uspostavljanja granice između centralne Srbije i Kosova.

Dogovor je bio da se krene sa svojim ličnim vozilima u protesnu vožnju preko Jarinja, gdje se već ranije dolazilo sa zastavama simbolično, a da većina odbornika misli kako se ide na protest u Beograd kod Tomislava Nikolića. Za ovaj veoma dobar potez, hvala Bogu, nisu znali nazadnjački predsednici opština Kosovska Mitrovica i Leposavić jer bi ga osujetili u startu. Toga ranog jutra 4. decembra 2012. u utorak pred svitanje polovina odbornika se obukla u džempere i zimske jakne, a polovina odbornika se obukla u najbolja odijela i krenuli su za Beograd.( neke odbornike ste kasnije mogli vidjeti kako se smrzavaju sve sa krvatama oko vrata na Jarinju). Kada su prošli punkt EULEKS-a i stigli u međuzonu kod Jarinja automobili su se zaustavili na mjestu gdje su počeli radovi za izdajnički granični prelaz i odbornici su izašli iz kola raširivšiši se po terenu! Iznenađenje je uspjelo, narodni odbornici 4 srbske opštine sa sjevera Kosova na prepad su oslobodili međuzonu kod Jarinja, policija se našla pred svršenim činom i povukla se prema punktu MUP Srbije u Rudnici. Odličan strategijski potez. Odbornici u odijelima su tek tu saznali da radi uspjeha akcije nisu mogli znati gdje se tačno ide na protest, a poruke i pozivi preko telefona su kružili sa tekstom: SPREMI SE IDEMO ZA BEOGRAD NA PROTEST! Prvi i najznačajni potez je bio apsolutno uspješan, sad se očekivalo prilivanje naroda. Mislilo se navaliće ljudi iz Leška,Raške i Leposavića. O kako se prevarilo. Nazadnjaci su stopirali po firmama dolazak naroda i razglasili da je glupo ići na Jarinje, dok NVO sektor i špijuni to isto rade godinama, šire defetizam.

Budim se tog utorka u 6 i 30 č i vidim tri poruke na mobilnom od trojice članova N.P. „Otadžbina“ koje su mi poslate sat vremena ranije, a glase: DOĐI NA JARINJE DA GINEMO! U prvi mah sam mislio da je neka šala, ali sam potom saznao da su naši zauzeli međuzonu između Jarinja i Rudnice. U 8 č počinje sirena u Kosovskoj Mitrovici, pomislilo se da je uzbuna zbog napada Šiptara na Brđane, ali je ustvari sirena bila kao signal narodu da pođe na Jarinje, djelomično uspješno je djelovala sirena.

Svi mi koji hoćemo smo tog jutra bili na Jarinju, vidim predsednike opština Zubin Potok i Zvečan, zamjenika predsednika opštine Kosovska Mitrovica i predsednika skupštine opštine Leposavić, a prvi prema pandurima je dr Marko Jakšić sa ekipom. Tu je dr Milan Ivanović sa predstavnicima SNV. Među narodom su i načelnik okruga i predstavnici DS iz KM. Omladina DSS KM već loži prvu vatru poslije fudbalske utakmice na regionalnom putu Raška-Priština. Razgovaram sa mg. Vladanom Tomovićem predsednikom SRS Zubin Potok i zaključujemo da ja na Jarinju najviše Kolašinaca. Blagoslov Božiji je sa svima nam jer između mene i Saše Kasalovića stoji otac Jakov kaluđer vladike Artemija. Američki KFOR je postavio dva kontrolna punkta od Leposavića ka Jarinju, a EULEKS vrši rigoroznu kontrolu na punktu.Napravila se kilometarska kolona.Ljudi ostavljaju kola i prelaze pješke u međuzonu. Kod punkta me iz kolone pitaju neki Pazarci: Burazeru, kako da prođemo? Odgovaram: Pitaj Dačića. Pazarci se zatvaraju u kola,narod se okolo smije.

Policija dovlači interventnu četu u punoj borbenoj opremi, a već kreće igra dezinformacija, kako su žandarmi iz Kraljeva odbili poslušnost vladi. Inače, ta jedinica Žandarmerije je stacionirana i na Rudnici u svojoj bazi odmah iznad punkta policije i pojavili su se njihovi predstavnici u međuzoni da sagledaju kako će napasti svoj narod još jednom. Vidim neke momke iz Zvečana uzimaju cjepanice u ruke i kočeve iz ogreva, vitezovi iz našeg pokreta drže kamenje u rukama, uz molitvu to nam je jedino oružje. Stojim sa Gilom Rakićem iz DSSS „Ščerbina“ i sa dr Markom, neki momci iz SNV pominju zakletvu žandarmerije čiji po jedan primjerak stoji u svakom našem vozilu na staklu. Dr Marko uzima iz svog automobila plastifikovani primjerak te zakletve u formatu A3 i polazimo ka Žandarmima, nas desetak. Panduri se uskomešali, Peco im veli: Ne mešajte se! Dolazimo do džipa starešina Žandarmerije, oni se zatvorili unutra i hoće da odu, mi ne damo.

Dr Marko prilazi do vozača i kuca na staklo. Ovaj se prvi blesav. Dr Jakšić se predstavlja i traži od žandarma da otvori prozor i uzme Zakletvu svoje jedinice i odnese je kolegama da se podsjete. Žandarm otvara prozor ćuti i gura primjerak zakletve nazad. Obraćam im se na engleskom, tvrdeći da možda ne znaju srbski jer nose američke uniforme i služe Americi. Predo dobacuje: Ma treba im se obratiti na šipatrskom, to najbolje razumeju! Na žalost ja ne znam šiptarski?! Kamera TV MOST sve snima. Žandarm daje gas ubacuje u rikverc i umalo da pogazi ljude oko džipa. Žandarm suvozač nešto reži, a dr Marko im ubacuje zakletvu u džip govoreći: OVO JE VAŠE! Žadarmi odlaze, narod se smije, intervetna jedinica policije gleda u nevjerici. Dan odmiče, sve je hladnije.

Naloženo je šest vatri i podignut jedan šator predveče u utorak , a postavljeno je okolo nekoliko srbskih zastava u inat Dačiću, koji je tvrdio da nema obilježja u međuzoni. Narod kaže suprotno! Stigao je u međuvremenu i predsednik opštine KM vidno ljut zbog protesta i sa drugim predsednicima odlazi na sastanak u Rašku sa Aleksandrom Vulinom direktorom Kancelarije za KiM.

Poslije razgovora,predsednici opština se vraćaju među narod na Jarinju, tada nas ima više od 1000, i obraćaju se narodu, govoreći da je pederko Vulin zaprijetio ukoliko se ne sklonimo 100 metara od mjesta gradnje granice , da će poslati Žandarmeriju na nas! Narod veoma bučno negoduje, pominje se ženski dio familije druga Julina! NEĆEMO DA SE SKLONIMO! Očekuje se Žandarmerija. U toku noći stižu dva autobusa interventne jedinice iz Subotice, tu su već panduri iz interventne iz Loznice! Policija počinje „druženje“ sa narodom?! Svi mediji su prisutni uz dozirano izvještavanje!
Svanulo je veoma hladno i kišno jutro 5.decembra u srijedu na Jarinju, žandarmerija nije udarila.

Koordinator pandura na Jarinju, veoma iskusan pandurski starešina, sa svima fino razgovara uz šalu, ko da se znaju od rođenja, a policajci se griju kod prve naše vatre, jer su se ljudi povukli zbog umora i kišice u kola. Vidim čemu to vodi.Procijenili su režimlije da nije dobro po njih ako Žandarmi polome narod kod Jarinja, izazvaće revolt u javnosti, a Beograd ima svakodnevne proteste zbog nezadovoljstva i zato im je sigurnije ići na pritiskanje predsednika opština uz rovarenje iznutra među narodom od strane svojih agenata na terenu. Stigla je i smjena pandurima iz Kruševca, ali stigla je i nama u pomoć grupa četnika vojvode Slavka Aleksića. Pristizali su i razni pojedinci ko dobrovoljci,ali nije bilo silnih navijača i famoznih internet patriota kako se pisalo po internetu. Uočljivo je da se vodi tipični specijalni rad na način Zapada – širenje deziinformacija uz pritiske i slabljenje otpora! Prilazimo prvoj vatri koju su zauzeli panduri uz povike: JESTE LI TO DOŠLI NA LOGOROVANJE?! HAJDE ZALOŽITE SAMI SEBI VATRU! Pandurski koordinator nan prilazi uz blagonaglonu opasku: Nemojte tako! Odgovaramo: ŠTO NEMOJ!? NISTE VI OVDE DOŠLI TURISTIČKI! Kažem mu da je providan njegov način djelovanja i da mi objasni kako je to moguće da panduri piju rakiju i ko „druže se“ sa narodom sve pred starešinama i kamerama?! On ćuti.

Pitam: Jesu li otkazali poslušnost? Znam da nisu, inače bi ih povukli. Takođe se veoma glasno obraćam svim pandurima: KADA SU AMERIKANCI VIDJELI KOLIKO VAS JE DOŠLO U PUNOJ OPREMI, POVUKLI SU SE, JER ZNAJU DA ĆETE VI ZA NJIH ODRATITI POSAO! SRAM VAS BILO! Naši prilaze prvoj vatri, panduri se povlače. Protiče još jedan dan u hladnoći. Ovog puta i uz kišu. Snijeg pada u Mitrovici i u Kolašinu. Podiže se još jedan šator u međuzoni i postavljaju peći na drva u šatore. Svraćali su studenti sa Prištinskog pravnog faklulteta koji su se vraćali sa protesta iz Beograda. Razne dezinformacije kruže, režim uspješno djeluje. Došli su narodni poslanici SRS i DSS, ali nema njihovih aktivista iz Raške koje smo očekivali. Ukoliko se masovnije ne priključe ljudi iz Leška i Leposavića mi znamo da ne možemo sami dugo izdržati. Tu su mi oba pašenoga, hrabri i jaki momci, jedan iz Ibarsakog Kolašina, a drugi iz Kosovske Mitrovice. Pitanja se i dalje logično postavljala GDJE JE NAROD IZ RAŠKE I LEPOSAVIĆA!?

Noć je prošla uz dezinformaciju da je Julin ponovo prijetio sa Žandarmima, nije bilo potrebno da opet prijeti, specijalni rad je počeo da daje rezultate. Prstimir je po svim medijima trubi da mi tražimo garancije za srbska dokumenta unutar šiptarske paradržave i način funkcionisanja šiptarske carine?! OPA, počelo je, mislim nastavilo se. Narod je negodovao, jer smo svi došli da spriječimo postavljanje granice i nizbog čeg drugog.

Svanulo je jutro u četvrtak 6.decembra,prohladno, Bogu hvala nez padavina. Narod se osuo. Predsednici opština otišli na pregovore za Beograd, a većina narodnih poslanika se povukla. Ponovo preotimamo prvu vatru od pandura, ovog jutra su zauzeli bili i drugu vatru. Prilazimo im i kažem: JE LI HLADNO POLICIJO?! Oni odgovaraju ko iz topa: JESTE! Velim: PA IDITE KUĆI ONDA! Ubrzo su se panduri iz Požarevca oslili, jer su sad bili u istom brojnom stanju ko i narod. Negdje oko 8 č stiže nam pojačanje iz KM i Zubinog Potoka. Nastvljamo sa razbijanjem lažnog druženja sa pandurima koje slabi naš otpor a olakšava njima djelovanje, ali nas je i dalje isuviuše malo za nešto više.

U toku dana su s nama četvorica kaluđera vladike Artemeija. Bilo je dirljivo vidjeti grupu četnika kako uzimaju blagoslov od svetosavskih monaha. Postavili smo rusku zastavu na kontejner radnika, kod kog su bili stacionirani panduri.Zastava slobode među slugama zla. Predsednici opština su razgovarli sa Nikolićem, Dačićem, Vulinom, Pavićevićem… pa čak i sa Rasimom Ljajićem. Nisu imali šanse, čak i da su imalo tvrđi, a od ove dvojice iz SNS ništa se nije moglo ni očekivati. PRISTALI SU NA SVE! Još jedan udarac. Oni koji su na Jarinju rasipaju se, a oni koji su mislili doći ne dolaze! Došli su neki članovi KUD, ali je mnogo bitnije bilo da se tu skupilo 2000 ljudi iz Raške i sa sjevera KiM! Trebalo je izdržati do ponedeljaka 10. decembra 2012. a tada je zakazan i protest u Beogradu ! No, nema nas! Sve nas je manje i manje. Neki odu da se odmore i ne vrate se, drugi nisu ni dolazili, milije im pijančenje po kafanama, a kuću neka im brani neko iz Minska. Spinovanje uz pritiske daje rezultate.

Svanuo je i petak 7. decembar 2012.godine, na Jarinju je više policije nego naroda. Narodni poslanici zasjedaju u Leposaviću. DSS,SRS i SNV su protiv povlačenja sa Jarinja i odbijaju Dačićeve lažne garancije. No, na terenu se protest sam gasi. Višedecenijski pritisak, ispiranje mozga i potplaćivanje daju rezultate. Narod se i umorio. Šiptarski srbi ubjeđuju ljude po KiM da će lagodno živjeti u Šiptariji, dovoljno je samo da se ne brane. NVO dijeli novac, putovanja, zabave uz orgije. Nema dovoljno ni vjere u Boga. Skupštine opština K. Mitrovica, Zubin Potok, Zvečan i Leposavić prihvataju Dačićeve tzv. garancije uz opasku da očekuju da vlada obustavi izgradnju granice. Prstimir se oduševljava sam sa sobom, sjeda u novi džip i odlazi na Jarinje gdje ubjeđuje ljude da se raziđu i da je sve uredu, kako smo dobili garancije za korištenje srbskih dokumenata i za poseban carinski režim?! AFERIM!

Ljudi slušaju i nemaju kud, nevoljno se njih 50-tak povlači. Zadnji se sa Jarinja povlače četnici Slavka Aleksića i otac Jakov.Kao nekad u Sarajevu poslije Dejtona, kada se zadnji povukao vojvoda Slavko i otac Žuća. Ostao je opor ukus, tup zvuk i jadan osjećaj izdaje. Nije prošlo ni dva sata, policija i radnici iz Novog Pazara su nastavili radove na uništenju Srbije i žrtvovanju preostalih 100 ooo Srba na KiM. Sada nas sve očekuje svijetla budućnost i prosperitet sa tolerancijom u EU sa srbskom obaveznom katarzom za zločine i genocid od Svetog Save do danas. Samo bih molio u ime svih članova našeg pokreta a i u ime svi boraca i rodoljuba koje poznajem godinama, da sutra kad u Šiptarskoj paradržavi nastave se otmice, prebijanja, maltretiranja, silovanja, paljevine, krađe i ubijanja da se oni kojim se to ponovi ne žale, jer su imal