Gubitnici na rumunskim izborima žale se na Glas Rusije

Rezultati nedeljnih parlamentarnih izbora u Rumuniji ispostavili su se sasvim predvidivim. Konačne cifre nisu rezimirane, ali samo čudo može da omete Socijal-liberalni Savez da sakupi više od 50% glasova. Prema podacima ekzit-polova, koalicija političkih protivnika predsednika Trajana Beseskua sakupila je 54-57% glasova, a njihovi najbliži konkurenti od 19% do 13%. Sada je glavna intriga u tome da li će priznati predsednik Rumunije rezultate izbora i da li će imenovati za premijera svog okorelog neprijatelja.

Sa formalne tačke gledišta, sve treba da se odvija na sledeći način: Besesku u skladu sa ustavom Rumunije treba da predloži parlamentu kanidaturu premijera koji će i formirati novu vladu. Teorijski ovaj kandidat treba da bude lider Socijal-liberalnog saveza Viktor Ponta koji je pobedio na izborima. Ipak u rumunskoj politici zdrav razum često ustupa mesto konjukturnoj improvizaciji. A praksa pokazuje da je Besesku sklon kreativnim interpretacijama osnovnog zakona Rumunije. Rumunski analitičari ne isključuju secenario pri kojem će predsednik odbiti da imenuje Pontu za premijera i predložiće parlamentu alternativnu kandidaturu. Kako su već izjavili lideri koalicije koja je pobedila, takva dejstva će bti kršenje ustava i hitni će pokrenuti proceduru impičmenta predsednika.

Besesku je već prošao korz takvu proceduru pre 4 meseca i mal te ne je izgubio predsedničku fotelju. Rumunski političari i novinari, neko sa žaljenjem, a neko sa radošću, priznaju da je predsednika tada spaslo direktno mešanje Angele Merkel i specijalnog izaslanika državnog sekretara SAD Hilari Klinton. Oni su učinili sve da Besesku sačuva predsedničku fotelju, bez obzira na krah na referendumu povodom pitanja o njegovoj ostavci. Moguće da se Besesku ponovo nađe u iskušenju da iskoristi pomoć svojih zapadnih saveznika, kako bi se primorao Socijal-liberalni Savez da izabere drugog premijera. Predsednik Rumunije može da računa da pod pritiskom Zapada koalicija njegovih protivnika će se jednostavno raspolutiti. Tada on može da slepi od komadiža poslšnu parlamentarnu većinu.

Njegovi protivnici se nadaju da je predsednik potrošio kredit poverenja u Briselu i Vašingtonu. I da Zapad neće rizikovati da još jednom otvoreno ignoriše rezultate izražavanja narodne volje. Direktno mešanje u unutrašnju politiku zemlje već je izazvalo rast antizapadnih raspoloženja kod rumunskih birača. I pokušaj da se još jednom demonstrativno podrži Besesku pošto je njegova stranka čisto izgubila izbore može da dovede do nepredvidivih posledica.

Pred Beseskuom stoji dilema: provocirati političku krizu ili priznati svoj poraz i imenovati za premijera Viktora Pontu. U nadi da će ekonomska kriza brzo uništiti podršku birača Socijal-liberalnom Savezu. Osim toga, još u toku predizborne kampanje predsednik je pripremao podlogu za kasnije bitke. On je optužio lidere Socijal-liberala da su pioni Moskve.

Naučeni gorkim iskustvom letnjih bitaka sa Glasom Rusije, predsednik se ograničio polualuzijama. Tako je pozvao birače da daju svoj glas onima koji će očuvati strateško partnestvo sa SAD, a ne preorijentisati unutarpolitički kurs Rumunije na Moskvu i Peking, ne zaboravljajući da pomene da se sa Rusijom i Kinom treba družiti.

Mediji i lideri neraskidivo vezane za njega desne alijanse koji simpatiziraju Beseskua nisu se ustručavali u izrazima. Monika Moakovej, bivši ministar pravde, evropski poslanik i duhovni lider alijanse stranaka koje podržavaju predsednika, još za vreme predizborne kampanje tražila je krivce sa sve probleme Beseskua. Ona je izjavila: Ovog leta u kontekstu impičmenta predsednika Glas Rusije bio je vrlo aktivan. I davalo je ukaze liderima Socijal-liberalnog Saveza kako da stvore haos u zemlji, kako da učine tako da predsednik da ostavku. Podržavalo se zbližavanje Rumunije i Rusije, udaljavanje Rumunije od NATO-a i SAD, odustajanje od reformi pravosuđa, od projekta Nabuko i učešće u projektu Južni tok koji finansira Kremlj. Takođe Glas Rusije sastavio je spisak Rumuna koji imaju poverenje Zapada i koje treba diskreditovati pomoću Socijal-liberalnog saveza. Što se i dešava!

Najverovatnije odluka da li da se nastavi rumunska politička kriza donosi se ne u Bukureštu, već u Vašingtonu. Ako je Zapad zaista umoran od tima Beseskua, izbori će biti proglašeni legitimnim, a Ponta će biti premijer. Ako je rusofobija još na ceni, tim rumunskog predsednika ima još šansi da se bori za mesto na političkom Olimpu.

Valentin Mindrešesku,