Južni tok: početak

Počela je izgradnja gasovoda Južni tok. Na jugu Rusije nedaleko od grada Anapa počeli su radovi na gasovodu koji će spojiti Rusiju i Bugarsku po dnu Crnog mora, a zatim će kopnom ići do Italije. Zajedno sa Severnim tokom taj gasovod će biti garant energetske bezbednosti Evrope, a takođe tesne saradnje sa Rusijom.

Proračuni su da će gasovod biti dužine 925 kilometara. Projekat će koštati 8,5 milijardi dolara. Pored ruskog Gasproma akcije Južnog toka poseduju italijanski Eni S.p.A., francuski EDF i nemački Wintershall Holding GmbH. 2018. godine kroz Južni tok treba da prođe 63 milijarde kubika gasa. Početku izgradnje je prisustvovao predsednik Rusije Vladimir Putin. On je izjavio da će ovaj ogroman infrastrukturni projekat biti realizovan za maksimalno kratko vreme.

- U njemu učestvuju mnoge evropske zemlje. Dovoljno je reći da će u prvo vreme gas biti isporučivan u najmanje šest zemalja. To su Bugarska, Srbija, Mađarska, Slovenija, Italija, Hrvatska. U realizaciji projekta učestvuju veliki partneri iz zapadne Evrope – iz Francuske, Nemačke, Italije. Ovaj projekat je dobio političku podršku u svim zemljama partnerima. Potpisani su međuvladini sporazumi, donete su sve investicione odluke.

Vladimir Putin je, takođe, rekao da će velika pažnja biti posvećena ekološkoj strani projekta, pošto se EU veoma brine o očuvanju životne sredine.

- Mogu obećati svim učesnicima projekta da će on biti realizovan po najvećim ekološkim standardima.

Tako će ruski gas, bez posrednika, dobijati ne samo vodeće zemlje Evrope, nego i balkanske, govori predsednik Saveza naftno-gasne industrije Rusije Genadij Šmalj.

- Južni tok je potreban da bio omogućio izlazak ruskog gasa na jug Evrope. Izgradnja tog gasovoda je za nas zanimljiva zato što dobijamo direktan izlaz na tržište i zaobilazimo tranzitne zemlje. Kao što je poznato, za tranzit treba platiti. I ovde idemo po kopnenom pragu Turske, i za to ćemo morati da platimo. Ali cena je u svakom slučaju manja od one koju plaćamo Ukrajini.

Jedinstveno što može da omete uspešnu realizaciju projekta je evropski treći energopaket, prema kojem jedan isporučilac gasa može da popuni samo polovinu kapaciteta gasovoda. To ide na štetu interesima ruskog Gasproma, koji gradi već drugu cev u Evropu i ima najveći udeo u Severnom i Južnom toku. Evropljani istovremeno izjavljuju da su spremni da razgovaraju sa Rusijom o neprijatnim stranama tog mehanizma. Možda je Evropa, konačno, shvatila da će od „tokova“ imati više koristi nego sama Rusija, razmišlja analitičar kompanije „Sberbank KIB“ Valerij Nesterov:

- Mi gradimo gasovode, a u dobitku su pre svega Evropljani. To su za njih dodatni putevi kojima ide ruski gas. To je za njih korisno, jer će imati mnogo puteva za izvoz ruskog gasa.

A kroz 20 godina Evropa bez ruskog gasa neće moći da opstane. Prognoze Međunarodne agencije za atomsku energiju su da će se proizvodnja nuklearne energije u Evropi duplo smanjiti, a potražnja za gasom nimalo.