Početna stranica > Novosti
Što je Crnjanski i uradio pa je tako reportaža velikog pisca objavljena u „Vremenu“ 22. septembra 1932. pod dugim naslovom od 13 reči: “NE ZOVITE IH TOTOVIMA, NITI NJINU DECU TOTICAMA, BRAĆA SU NAM TO SLOVACI“. Ovaj putopisni reporterski zapis je objavljen sa nadnaslovom: “Povodom osnivanja Slovačke matice i izbora slovačkog biskupa „, dok je u podnaslovu pisalo: “Anketa Vremena u Staroj Pazovi“.
Vpojvođanske teme u putopisima Crnjanskog
Dva tematska ciklusa razuđene i prenastanjene putopisne proze autora „Stražilova„ objavljivana u beogardskim dnevnim listovima „Politika„ i „Vreme„ su iz Vojvodine i to, sa iuzuetkom zapisa o Sremskoj Kamenici i ovog o starooazovačkog o Slovacima, jedni su iz Srema , dok su ostali sve iz banatskih varoši i sela.
Izveštaji iz Vojvodine
U oktobru 1923. u „Politici“ je objavljeno devet reportaža velikog srbskog pesnika u okviru iste serije putopsia kojja je imala jedinstven nadnaslov: “Izveštaji iz Vojvodine“. Putopisne reportaže u najstarijim i najuticajnijim srbskim novinama je Crnjanski te godine publikovao ovim redom: “Bečkerek„ (18. oktobra), “Švabe i Mađari (21. oktobra), “Na banatskoj ravnici„ (24. oktobtra). U decembru te godine (1923) pod već navedenim nazivom serije reportaža objavljeni su zapisi iz Banata: “Žombolj na točkovima„ (9.), Daća u Kikindi „ (13.), “Radikali u Kikindi„ (16.) i „Grobnica Čarnojevića„ (18). Godinu dana kasnije Crnjanski će pod istim naslivom „Izveštaji iz Vojvodine objaviti još jednu reportažu,,prvu od dve koliko ih je posvećeno Sremu,„Kamenica pod Fruškom Gorom „( 3.decembra 1924.)
Život i politika umorne Vojvodine
Proći je još jedna godina i autor “Itake i komentara “ će svoje zlatno lirsko pero umočiti
Pod nazivom putopisne serije ”Život i politika umorne Vojvodine, Crnjanski je pre 87 godina , u junu 1925.objavio četiri reportaže: ”O Dolovu, selu flamnskome“ (1. juna ); “Vršac ,u zemlji srbskih despota “(6/8 juna ); “Mesić,manastir srbskih despota u Banatu“ (11. juna ) i “Nad grobom Kir Janje“ (14. Juna 1925.)
Putevima raznim
U godinama koje slede , slavni srbski pisac , živopisac reči, putpisac izvanredng dara zapažanja, koji sve čega se svojim perom i okom dotakne u živu umetničku reč ptetvara , otputovaće u HADŽILUK NA KRF do PLAVE GROBNICE; pohodiće VIDO, OSTRVO SMRTI; napisaće nešto i ZA NAŠU SIROMAŠNU I ZABORAVLJENU BOSNU; zanoćiti, da bi, kao i vazda i doživeo SVITANJA BEOGRADA; javljaće se u “Srbskom knnjiževnom glasniku “SA SLOVENAČKIH PUTEVA; osetiti“ ALEM, DRAGI KAMNE ŠIBENIČKI; malo cvokotati na PRIMORJU POD HLADNIM SUNCEM; preturati prastare zapise u ARHIVU DIBROVBNIKA.
Najaviće Crnjnaski senzaciju za kulturni svet Evrope “kad se budu objavili zapisnici sa sedenice Veća Dubrovačke Republike“, da bi nakon toga u čast alke Nikole Jelinčića,hrvatskog težaka 110 kilograma teškog, ”koji je e ove godine na dobrom hatu , šezdeset puta nabo alku na vrh svoga bojnog koplja” iza njegovog pera ostala reportaža PRSETN NA VRHU BOJNOG POLJA …
Dospevao i do ISLANDA,DALEKOG OSTRVA
Dospevao je pesnik “Stražilova“ putevima raznim i do ISLANDA, DALEKOG OSTRVA; izveštavao o TUČI OKO CARSTVA VELIKOG LEDA; pisao je PISMA IZ PARIZA ; doživeo i jedva preživeo LJUBAV U TOSKANI; iksuio vrele sunačane belege u ZEMLJI TOREADORA I SUNCA…
I evo jednog dana Crnjanskog i u Staroj Pazovi
I kad je već uveliko počela da se troši 1932., jedng sunčanog septembarskog dana svetski putnik , Miloš Crnjanski, stiže i u Staru Pazovu “takvu”, da bi o njoj i njenim žitaljima , Slovacima, zapisao slova ljubve koja su pretodnu nastambu svoja mogla naći samo u srcu pesnika koji je fruškogsrki razvigor naslućivao još pod onim nebesima toskanskim. Da bi ,ne mogavši odoleti ljubavi koja ga je baš tu, u Toskani spopala, i sročio svoj pesnički testament: ”I tako, pri ulasku u fioretinsku zemlju, pred gradom crvenog krina, nekoliko puta izrekoh tiho, IME SREMA”.
I to decenijama pre nego što je Umberto Eko napisao “Ime ruže” koja ga je proslavila -
A kakva beše Stara Pazova pod nebesima sremskim i Slovaci u njoj kad je pre 80 godina ugostila velikog srbskog i pisca i putopisca, koji će o žiteljima njenim rečim živopisati povesnicu koju ne bez ustreptalog uzbuđenj čitamo kao štivo iz večne čitanke u slutnji koja traje?
“Stara Pazova kao takva, na pola sata od Beograda beli se u prašnim strnjikama pokošenog žita i ječma, duž pruge bzih vozova,u moru kukuruza sremske ravnice. Nedeljom, pošto je ovršila,ona se odmara ispod dudova i igra…”
Zašto je Crnjanski savetovao Pazovljanima da se”manu graničara”?
Šta sve Slovaci nisu izmišljali da bi prodavali na pijaci,četvtkom?
Šta je bilo na repertoaru Društva mladih prijatelja pozorišta?
Crnjanski je odgovore na sva ova i druga pitanja koja su pred njega postavljali (i odgovarali) njegovi sabesednici, najugledniji pazovački Slovaci sa kojima se sastao (Vladimir Hurban Vladimorov, farar sadašnji, dokor Vlada Vereš, učitelj Ferdo Klaćik, češki legionar) opširno navodi u usvojoj reportaži objavlejnoj pod naslovom
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
CRNJANSKI U STAROJ PAZOVI-80. GODIŠNJICA (1)
Ime Srema: ”I tako pri ulasku u fioretinsku zemlju ,pred gradom crvenog krina,nekoliko puta izrekoh, tiho, IME SREMA.( Miloš Crnjnski: Ljubav u Toskani)
U jesen 1932. redakcija beogradskog dnevnog lista „Vreme“, poslala je svog reportera, pozantog srbskog pesnika, pisca i putopisca Miloša Crnjanskog u Staru Pazovu da odatle napiše reportažu.Dva događaja su se u to vreme zbila u ovom ovećem sremskom selu, ili omanjoj varošici, sa pretežno slovačkim stanovništvom, koji su zainteresovali tadašnju širu javnost i zvanični Beograd, prestonicu Kraljevine Jugoslavije :osnivanje Matice slovačke i izobr biskupa Slovačke evangelisitičke crkve u Jugoslaviji.Nastojeći da oavj događaj „pokrije“, redakcija „Vremena“ je poslala svoje vrhunsko novinarsko i uopšte spisateljsko pero sa zadatkom, kako je navedeo u putnom reporterskom nalogu „ da sprovede anketu u Staroj Pazovi“.
Što je Crnjanski i uradio pa je tako reportaža velikog pisca objavljena u „Vremenu“ 22. septembra 1932. pod dugim naslovom od 13 reči: “NE ZOVITE IH TOTOVIMA, NITI NJINU DECU TOTICAMA, BRAĆA SU NAM TO SLOVACI“. Ovaj putopisni reporterski zapis je objavljen sa nadnaslovom: “Povodom osnivanja Slovačke matice i izbora slovačkog biskupa „, dok je u podnaslovu pisalo: “Anketa Vremena u Staroj Pazovi“.Predugi naslov od 13 reči i 3 zapete
Čitalac će, besumnje, prvo zapaziti,predugi naslov reportaže koji je neubičajen ne samo za novinske tekstove nego i za putopisnu prozu Crnjanskog u celini, koja je, kao što se zna, bila obimna, raznovrsna i sadržajna.
Od preko 170 reportaža i putnih zapsia sabranih u dva toma putopisa velikog pisca i objavljenih 1995. povodom stogodišnjice piščevog rođenja (Zadužbina Miloša Crnjanskog, BIGZ, Srbska književna zadruga ), ova reportaža o staropazovačkim Slovacima je sa najdužim naslovom od čak 13 reči i još 3 zapetu uz to.
Vpojvođanske teme u putopisima Crnjanskog
Dva tematska ciklusa razuđene i prenastanjene putopisne proze autora „Stražilova„ objavljivana u beogardskim dnevnim listovima „Politika„ i „Vreme„ su iz Vojvodine i to, sa iuzuetkom zapisa o Sremskoj Kamenici i ovog o starooazovačkog o Slovacima, jedni su iz Srema , dok su ostali sve iz banatskih varoši i sela.
Izveštaji iz Vojvodine
U oktobru 1923. u „Politici“ je objavljeno devet reportaža velikog srbskog pesnika u okviru iste serije putopsia kojja je imala jedinstven nadnaslov: “Izveštaji iz Vojvodine“. Putopisne reportaže u najstarijim i najuticajnijim srbskim novinama je Crnjanski te godine publikovao ovim redom: “Bečkerek„ (18. oktobra), “Švabe i Mađari (21. oktobra), “Na banatskoj ravnici„ (24. oktobtra). U decembru te godine (1923) pod već navedenim nazivom serije reportaža objavljeni su zapisi iz Banata: “Žombolj na točkovima„ (9.), Daća u Kikindi „ (13.), “Radikali u Kikindi„ (16.) i „Grobnica Čarnojevića„ (18). Godinu dana kasnije Crnjanski će pod istim naslivom „Izveštaji iz Vojvodine objaviti još jednu reportažu,,prvu od dve koliko ih je posvećeno Sremu,„Kamenica pod Fruškom Gorom „( 3.decembra 1924.)
Život i politika umorne Vojvodine
Proći je još jedna godina i autor “Itake i komentara “ će svoje zlatno lirsko pero umočiti
u raskvašeno blato banateske ravnici i sive svakodnevice, obilazeći sela i varoši, ali sada kao reporter “Vremena“.
Pod nazivom putopisne serije ”Život i politika umorne Vojvodine, Crnjanski je pre 87 godina , u junu 1925.objavio četiri reportaže: ”O Dolovu, selu flamnskome“ (1. juna ); “Vršac ,u zemlji srbskih despota “(6/8 juna ); “Mesić,manastir srbskih despota u Banatu“ (11. juna ) i “Nad grobom Kir Janje“ (14. Juna 1925.)
Putevima raznim
U godinama koje slede , slavni srbski pisac , živopisac reči, putpisac izvanredng dara zapažanja, koji sve čega se svojim perom i okom dotakne u živu umetničku reč ptetvara , otputovaće u HADŽILUK NA KRF do PLAVE GROBNICE; pohodiće VIDO, OSTRVO SMRTI; napisaće nešto i ZA NAŠU SIROMAŠNU I ZABORAVLJENU BOSNU; zanoćiti, da bi, kao i vazda i doživeo SVITANJA BEOGRADA; javljaće se u “Srbskom knnjiževnom glasniku “SA SLOVENAČKIH PUTEVA; osetiti“ ALEM, DRAGI KAMNE ŠIBENIČKI; malo cvokotati na PRIMORJU POD HLADNIM SUNCEM; preturati prastare zapise u ARHIVU DIBROVBNIKA.
Najaviće Crnjnaski senzaciju za kulturni svet Evrope “kad se budu objavili zapisnici sa sedenice Veća Dubrovačke Republike“, da bi nakon toga u čast alke Nikole Jelinčića,hrvatskog težaka 110 kilograma teškog, ”koji je e ove godine na dobrom hatu , šezdeset puta nabo alku na vrh svoga bojnog koplja” iza njegovog pera ostala reportaža PRSETN NA VRHU BOJNOG POLJA …
Dospevao i do ISLANDA,DALEKOG OSTRVA
Dospevao je pesnik “Stražilova“ putevima raznim i do ISLANDA, DALEKOG OSTRVA; izveštavao o TUČI OKO CARSTVA VELIKOG LEDA; pisao je PISMA IZ PARIZA ; doživeo i jedva preživeo LJUBAV U TOSKANI; iksuio vrele sunačane belege u ZEMLJI TOREADORA I SUNCA…
I evo jednog dana Crnjanskog i u Staroj Pazovi
I kad je već uveliko počela da se troši 1932., jedng sunčanog septembarskog dana svetski putnik , Miloš Crnjanski, stiže i u Staru Pazovu “takvu”, da bi o njoj i njenim žitaljima , Slovacima, zapisao slova ljubve koja su pretodnu nastambu svoja mogla naći samo u srcu pesnika koji je fruškogsrki razvigor naslućivao još pod onim nebesima toskanskim. Da bi ,ne mogavši odoleti ljubavi koja ga je baš tu, u Toskani spopala, i sročio svoj pesnički testament: ”I tako, pri ulasku u fioretinsku zemlju, pred gradom crvenog krina, nekoliko puta izrekoh tiho, IME SREMA”.
I to decenijama pre nego što je Umberto Eko napisao “Ime ruže” koja ga je proslavila -
Stara Pazova pre 80 godina i Slovaci u njoj
A kakva beše Stara Pazova pod nebesima sremskim i Slovaci u njoj kad je pre 80 godina ugostila velikog srbskog i pisca i putopisca, koji će o žiteljima njenim rečim živopisati povesnicu koju ne bez ustreptalog uzbuđenj čitamo kao štivo iz večne čitanke u slutnji koja traje?
“Stara Pazova kao takva, na pola sata od Beograda beli se u prašnim strnjikama pokošenog žita i ječma, duž pruge bzih vozova,u moru kukuruza sremske ravnice. Nedeljom, pošto je ovršila,ona se odmara ispod dudova i igra…”
Stara Pazova “sazidana vrednoćom slovačkoim”
Kako je Crnjnski video i doževeo Staru Pazovu pre 80 godina “sazidanu vrednoćom slovačkom“?
Šta se prodavalo na pijaci , četvrtokom , na “kamenmisanom trgu“ na koji dolaze i kupci iz Vardarske Banovine, Bosne?
Zašto je Crnjanski savetovao Pazovljanima da se”manu graničara”?
Čime je bio oduševljen farar pazovački Vladimir Hurban Vladimorov ?
Šta je sve sadržavala sprema devojačka?
Šta sve Slovaci nisu izmišljali da bi prodavali na pijaci,četvtkom?
Kako je doktor Vlada Vereš, koji će kasnije posatti i lični prijatelj Crnjanskog, u Sokolskom domu, gde je bila i zdravstven stanica, svakodnevno kupao seljačku decu?
Kako su seljaci, Slovaci, Pazovljani,provodili dan odmora u čitanju, bez alkohola?
Zašto Slovakinja radi krupni ženski ručni rad pa ga prodaje na pijaci, dok se srbska devojka bavi sitnim ženskim ručnim radom ?
Šta je bilo na repertoaru Društva mladih prijatelja pozorišta?
Da li su napisi u Sokolskom domu poput onog “Tko Slove, taj soko” bili nacinalsitičke uzrečce?
Crnjanski je odgovore na sva ova i druga pitanja koja su pred njega postavljali (i odgovarali) njegovi sabesednici, najugledniji pazovački Slovaci sa kojima se sastao (Vladimir Hurban Vladimorov, farar sadašnji, dokor Vlada Vereš, učitelj Ferdo Klaćik, češki legionar) opširno navodi u usvojoj reportaži objavlejnoj pod naslovom
NE ZOVITE IH TOTOVIMA, NITI NJINU DECU TOTICAMA, BRAĆA SU NAM TO, SLOVACI.
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
19. maja na beogradskom aerodromu upokojio se jeromonah Roman (Matjušin) — pesnik sa gitarom, monah i čovek koji je Srbiju nosio duboko u srcu....
9. maja 1945. godine u 00:43 po moskovskom vremenu u Berlinu je potpisana bezuslovna kapitulacija nacističke Nemačke....
U Moskvi je predstavljen projekat spomenika pukovniku Nikolaju Nikolajeviču Rajevskom, koji će biti postavljen na jugu Srbije....
U svečanoj i dostojanstvenoj atmosferi u Ruskom domu u Beogradu, otvorena je izložba povodom velikog jubileja: 110 godina od formiranja Prve srpske dobrovoljačke divizije. Ova izložba okupila je ljubitelje...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Džingisidi, kako se nazivaju potomci velikog osvajača, činili su političku elitu moćne mongolske države Zlatne horde....
Ostale novosti iz rubrike »
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
