Kada bi Rusija činila isto što i SAD, već bi se pričalo o nuklearnom ratu

Sprovođenje u delo Zakona Magnitski, nestabilni odnosi SAD- Rusija, odobravanje postavljanja sistema raketa presretača od strane NATO-a na tursku granicu sa Sirijom - modus vivendi po kojem bi trebalo da bude smanjeno nasilje u Siriji, pitanje hemijskog oružja, kompetentnost Haškog tribunala - o ovim pitanjima je naša autorka Jovana Vukotić razgovarala sa Noamom Čomskim, čuvenim američkim filozofom, lingvistom i disidentom.....

Rusija-SAD

Moje prvo pitanje je u vezi sa Zakonom Magnitski, koji je američki Kongres usvojio prošlog četvrtka i mogućim zatezanjem odnosa u vezi sa tim. Šta Vi mislite o tome? Hoće li biti nekih značajnih posledica nakon usvajanja ovog Zakona?

- Mislim da bi pravilan odgovor Rusije trebalo biti usvajanje odgovarajućeg zakona prema kojem bi rusko Ministarstvo inostranih poslova trebalo da objavi spisak onih ljudi koji ugrožavaju ljudska prava i zamrzne njihovu imovinu. Mogli bi početi sa predsednikom Obamom, koji izrazito mnogo krši ljudska prava. On vodi užasnu globalnu kampanju ubijanja. Mislim da kada bi Rusija činila tako nešto, ljudi bi već pričali o nuklearnom ratu. Na primer, SAD podržavaju, a zapravo učestvuju u činu ugrožavanja i narušavanja ljudskih prava, u pojasu Gaze pre nekoliko nedelja, a i inače po čitavom svetu. SAD isporučuju ogromne količine oružja Saudijskoj Arabiji, koja opet, veoma krši ljudska prava.

Da li generalno mislite da će usvajanje ovog zakona u praksi zaista doprineti zatezanju odnosa od sada između Rusije i SAD? Ili će to biti samo mrtvo slovo na papiru?

- Pa, zavisi od toga kako će čitavom stvari biti rukovođeno. Ako se bude posmatrao kao simbolični gest bez posledica, onda će to biti samo formalnost. Sa druge strane, ako bude uticaja na državnu politiku, onda bi moglo biti i više od formalnosti. Naravno da čitava stvar nije shvaćena u američkoj javnosti, jer mediji ne govore o tome. Kada bi Amerikanci znali i bili svesni koliko SAD krše ljudska prava, ne bi bilo saglasnosti za usvajanje ovog zakona. Čak i ako bih u nekom intervjuu, za na primer Njujork Tajms, pomenuo predsednika Obamu kao čoveka koji mnogo krši ljudska prava, čitaoci ne bi ni znali o čemu govorim.

Možete li nam reći šta Vi mislite o ponovnom izboru Obame? Šta to znači za Rusiju, posebno u vezi sa sistemom protivraketne odbrane (dalje PRO) koji amerikanci imaju nameru da postave u Evropi?

- Prvo, trebalo bi imati na umu da analitičari, stratezi i političari posmatraju PRO kao „oružje prvog udara“ (first strike weapon). Čak i ako bi PRO profunkcionisla, ipak njen je učinak pod pitanjem, ona ipak ne može da odrazi prvi udar. Najverovatnije će se ona koristiti za sprečavanje odmazde, čime se opravdava postavljanje PRO u blizini ruskih granica, kao sredstvo prvog udara. Rusiji je to jasno, a amerikanci znaju, da je Rusiji to jasno.

I naravno, planovi da se upravo takvo oružje rasporedi blizu granica sa Rusijom, su provokacija. Ako bi Rusija, na primer postavila svoje PRO sisteme u Kanadi, na granicu sa SAD, onda bi SAD Rusiji objavile rat. Ne bi se nimalo tolerisalo. Obama jeste uneo neke male korekcije u planove razmeštanja PRO koji su napravljeni još za vreme Buša. Ali, činjenica stoji, da razmeštanje PRO tako blizu granica Rusije, ruski analitičari smatraju veoma opasnim. Tako bi razmišljali u i SAD. Setimo se da je Obama, ne znajući da su mikrofoni ostali uključeni nakon jednog sastanka, šapatom obećao veću fleksibilnost u ovim pitanjima. U SAD mu stalno to prigovaraju. Mada, ja sumnjam da će to obećanje biti ispunjeno.

Kako vidite dalji razvoj odnosa Rusije i SAD?

- Rusija ima mnogo unutrašnjih problema i nejasno je kako će sa njima izaći na kraj. Konfliktni odnosi između Rusije i SAD nisu toliko kritični koliko odnosi između SAD i Kine. Između SAD i Kine postoje vrlo bliske trgovinske veze. Kina je veliki kreditor- poverilac SAD, drugi posle Japana. SAD i Evropa su najveći konzumenti kineske robe. Sa Rusijom ne postoje takve veze, postoje samo one povodom trgovine energentima. To je različita vrsta odnosa.

Sirija, NATO i Turska

Moje sledeće pitanje je u vezi sa situacijom u Siriji. NATO je doneo odluku o razmeštanju raketnog sistema Patriotna teritoriji Turske, na samoj granici sa Sirijom. Šta će biti dalje?

- Ne znam i mislim da niko ne zna šta će biti dalje. Sirija je na putu ka samoubistvu i niko ne zna rešenje. Svakim danom, situacija je sve lošija. Nedavno je došlo do sukoba Kurda sa pobunjenicima. To dodatno otežava situaciju i verovatno utiče na situaciju unutar Turske. Sama Turska je veoma uznemirena zbog formiranja kurdske autonomije na teritoriji Sirije i zbog toga kako ona može uticati na situaciju sa Kurdima unutar same Turske.

Kao da nema nekog izvodljivog rešenja za Siriju i situacija je košmarna. Postoje razni predlozi kako da se reši konflikt. U Dablinu je završen sastanak, još jedan pokušaj pronalaska rešenja. Naime, Lahdar Brahimi (specijalni polsanik UN i Arapske lige, prim.aut.) se susreo sa predstavnicima Rusije i SAD, kako bi razmotrili moguće izlaze iz krize. ALi, veoma je teško naći pravilno rešenje, bez da se država sravni sa zemljom.

Šta god da bude, kakvo god da bude rešenje krize, Asada čeka smrt. Ako se on saglasi i dobrovoljno ode, njega će najverovatnije ubiti Alaviti odnosno šiiti, jer ih je ostavio na nemilost sudbine. Ako se ne saglasi, pre ili kasnije će ga ovako ili onako uništiti. Postojali su razni predlozi za rešavanje konflikta, nedavno, na primer, veliki stručnjak za ova pitanja Nikolas Noj (Nicolas Noe, američki politikolog, ekspert za bliskoistočna pitanja, prim.aut.) predložio je da se Sirija podeli: teritorija pored Damaska bi ostala pod rukovodstvom Asada, a drugi deo teritorije bi bio predat pobunjenicima. Zajedno bi oni mogli da nađu „modus- vivendi“, da zaustave krvoproliće i da sednu za pregovarački sto. Ali, to je veoma dug proces. Do sada nisam čuo neko razumnije rešenje.

Drugi je problem- narastajuća opasnost od upotrebe hemijskog oružja. Sirija je već, po rečima SAD, prešla „crvenu liniju“. Sada su SAD taj problem stavile po strani, ali on će ponovo postati predmet razgovora. Jer zbog hemijskog oružja ne možete prosto bombardovati Siriju.

Srbija i Haški tribunal

Rođena sam u Srbiji, sve ovo Vas pitam jer situacija u Siriji veoma podseća na ono što se dogodilo u bivšoj Jugoslaviji. Na početku su bili građanski nemiri koji su prerasli u rat. A potom i bombardovanje Srbije .... Kao što rekoh ceo scenario veoma liči ...

- Mogli bismo sad jako dugo da govorimo o situaciji na Kosovu, ali čini mi se da je to drugačija situacija. Mislim da je potpuno pogrešno protumačeno i prikazano na Zapadu.

Šta mislite o radu Haškog tribunala? Pre par nedelja dva hrvatska generala koji su bili optuženi za ratne zločine tokom 90-tih su na kraju bili oslobođeni svih optužbi i pušteni na slobodu. A svega nekolko dana nakon toga je svih optužbi oslobođen Ramuš Haradinaj, bivši lider OVK. Kako Vi ovo komentarišete?

- Veoma je teško uzeti za ozbiljno rad Haškog tribunala. Ako se vratimo situaciji na Kosovu- kada su se sudu obratili sa zahtevom da se razmotre dejstva NATO-a na Kosovu, bilo je rečeno da to pitanje ne potpada pod jurisdikciju suda. Još od početka rada Tribunala nije trebalo uzimati za ozbiljno. I sve odluke i presude su bile vrlo predvidive. Bilo je pokušaja da se započnu istrage jezivih zločina koje su počinili neki pripadnici OVK, ubijanje civila radi uzimanja organa, ali do toga nije došlo, prosto su zatvorili te slučajeve.

Problem jeste u tome što zbog ovakvih presuda i takvog svog delovanja Haški tribunal ne može da se prihvata kao kompetentna institucija za ono za šta je osnovan, ali ipak pred njom su mnogi srbski generali osuđeni na doživotnu robiju...

Znate, odgovor bi trebalo tražiti u istoriji. Imam u vidu to, da bi trebalo videti kako su funkcionisali prethodni Tribunali. Najcenjeniji u ovom smislu je Nirnberški proces, koji je danas glavni primer savremenog sudskog sistema. I ako pogledate, već taj je sistem i proces bio nesavršen. Svi učesnici procesa su to vrlo dobro znali. Osnovni princip rada svih kasnijih Tribunala je bio razrađen na osnovama Nirnberškog. A princip je jednostavan- ako ste vi učinili prestup koji mi nismo, onda ste vi krivi.

Tako, na primer, masovno bombardovanje civila nije bilo klasifikovano kao prestup na Nirnberškom procesu, jer su sami saveznici izveli više bombardovanja naselja nego Nemci.

Kao svedoka koji bi govorio u njegovu odbranu, optuženi nacistički admiral podmorničke flote Donic je pozvao američkog admirala Nimica i nekoliko britanskih i američkih vojnika koji su činili ista dela odnosno prestupe za koje je Donic bio optužen. Sud je primio k znanju iskaze američkih i britanskih generala i samog Donica oslobodio po tim tačkama optužnice. Naravoučenije ovog primera je da je sud primarno bio pristrasan. Ali ipak, smatram da je taj proces bio najozbiljniji tokom čitave postojanja ovakvih tribunala....

Jovana Vukotić,