Od tranzita gasa kroz Srbiju prihodi najmanje 200 miliona evra svake godine

Do nedavno je grandiozni projekt Južni tok bio velika ideja na papiru i plan koji tek treba da bude realizovan. Za to vreme su se mogle čuti čak i povremene sumnje u njegovu izvodljivost, kao i pitanja kojom trasom će on prolaziti. Međutim, protekle nedelje su razvejane sve nejasnoće oko tog megaprojekta, s obzirom da je on upravo postao realnost na terenu. Naime, nakon kratke svečanosti, počeli su konkretni radovi na njegovoj izgradnji, čime je gasovod koji će obezbediti energetsku stabilnost Evrope postao stvarnost.

Njegov značaj se sastoji u tome što će u Evropskoj uniji, po oceni većine stručnjaka, potražnja za gasom u budućnosti samo da raste, bez obzira na ekonomsku krizu. Osim toga, zbog izražene ekološke svesti na evropskom kontinentu, široko je prisutno nastojanje da se nafta i ugalj zamene sa gasom, koji je prihvatljiviji sa tačke gledišta očuvanja životne sredine. U tom smislu je jasno da će u budućnosti Evropa potraživati znatno veće količine gasa nego što je to bio slučaj do sada.

Inače, gasovod Južni tok je rezultat uspešne rusko-evropske ekonomske saradnje, s obzirom da ga realizuje ruska energetska kompanija Gasprom, koja ima udeo od 50 procenata u tom projektu, zajedno sa italijanskom kompanijom ENI, koja učestvuje sa svojih 20 procenata, a takođe i francuski EDF i nemački Vinteršal, svaki sa po 15 procenata.

Međutim, svakako da je ovde najvažnija stvar – kakvu konkretnu korist će ostvariti Srbija sa svojim učešćem u cevovodu Južni tok?

Postoji niz prednosti od prolaska tog magistralnog gasovoda preko državne teritorije, a one su više puta izražene od strane najviših srbskih zvaničnika i ekonomskih eksperata, i mogu se opisati sledećim činjenicama.

Dakle, kada u vreme oko velikog pravoslavnog praznika Svetog Nikole u Srbiji započne izgradnja njene deonice Južnog toka u dužini od 470 kilometara, tako što će biti postavljen kamen temeljac za kompresorsku stanicu u Bačkom Dobrom Polju kod Vrbasa, time će početi veliki građevinski radovi na kojima će biti uposlena domaća građevinska operativa i približno 2.000 radnika. Istovremeno će biti upotrebljeno između 400.000 i 450.000 tona cevi domaće proizvodnje. To znači da će biti zaposlen veliki broj ljudi,a u isto vreme će biti maksimalno angažovana srbska građevinska operativa i prateći sektor usluga, mašinogradnja i druge grane industrije.

Nadalje, izgradnja Južnog toka će za srpske građane i privredu značiti poboljšanje kvaliteta snabdevanja gasom, energetsku sigurnost i nižu cenu gasa za srbsko tržište, zato što neće biti plaćana skupa tranzitna taksa Mađarskoj.Takođe, završetak trase Južnog toka će za Srbiju značiti izgradnju najmanje četiri gasne centrale, koje će za potrebe Beograda, Novog Sada i drugih velikih gradova proizvoditi toplotnu i električnu energiju.

Osim toga, nakon kompletiranja Južnog toka za tri godine, na poslovima održavanja gasovoda i kompresorskih stanica u Srbiji biće stalno zaposleno preko 500 radnika.

I naposletku, ono što je verovatno najvažnije. Kada do kraja 2015. godine krenu prve količine gasa evropskim potrošačima, očekuje se da će prihod u državnu kasu od tranzita gasa kroz Srbiju iznositi najmanje 200 miliona evra svake godine.

Sagledavši sve prethodne činjenice, nije teško izvesti zaključak da će Srbija, njeni građani i čitava njena privreda, imati vrlo vidljivu i konkretnu korist od realizovanja ovog projekta, koji sa vrednošću radova kroz Srbiju u iznosu od skoro 2 milijarde evra, predstavlja najveću investiciju na ovim prostorima za poslednjih 60 godina.

Ratko Paić,