Samit EU rezimira rezultate godine

Upravo završeni samit EU imao je zadatak da sumira rezultate godine koja je za nama. Ali, na dnevnom redu su se našla dva glavna pitanja: pomoć Grčkoj i stvaranje bankarskog saveza. Oba pitanja su ponovo podelila učesnike skupa- jedni su hteli da pomognu Atini, drugi su bili kategorički protiv. Pitanja koja su dovela do nesuglasica ipak nisu omela učesnike da dođu do nekakvih kompromisa.

Godina za nama se pokazala veoma složenom. Nisu samo velike ekonomske teškoće Grčke bile gorući problem, već i nesuglasice oko toga kako joj pomoći. Tokom novembra ova je zemlja bila na ivici državnog bankrota. Na poslednjem samitu Angela Merkel i Fransoa Oland su odobrili Atini još jednu tranšu od 50 milijardi evra. Ipak tokom sledeće godine neće nadalje biti novaca za pomoć i službenici EU će morati da smisle neko efikasnije rešenje. I već se nazire jedna od mogućih varijanti- bankarski savez. Po mišljenju glavnog stratega finansijske grupe BKS Maksima Šejna, glavno je da se ne dopusti narastanje tekuće krize u regionu:

- Nadzorni kontrolni organ koji bi bio formiran od strane ECB- to je dobro. Ali, mislim da je to sada formirano zato što se Evropskoj centralnoj banci želi dati više mogućnosti da pomogne evropskim bankama, ako se pokaže da je njima to potrebno, da ne bi došlo do rasplamsavanja krize.

Češka i Velika Britanija su bile skeptične prema novim merama. Principijelna pozicija Londona ovde se pokazala sasvim na mestu, možda kao nikada pre, smatra direktor odeljenja bankarske revizije konstalting kompanije „FBK“ Aleksej Trehov:

- Velika Britanija je uvek bila samostalna, zato je potpuno logično da samostalna bude i u oblasti bankarske kontrole i nadzora. Potpuno je to očekivani potez. A što se Češke tiče, to je pre svega povezano sa tim što u ovoj zemlji takve krize u narastanju nema. A saglasnot za usložnjavnje procedura nadzora, mislim da oni shvataju kao nekakav teret.

Nad Evropom su se nadvili oblaci, govore ekonomisiti. Kriza se ove godine odrazila na mnoge zemlje na globalnom nivou i namučile ne samo Grčku.Stručnjaci su uvereni, da se u dugoročnoij perspektivi, ove donete mere neće pokazati efikasnim u borni protiv krize i njenim posledicama. Kako stvari stoje, kako bi ovaj bankarski savez zaista zaživeo, biće potrebne 2 godine. Sve nade su sad položene u umeće političara u Evropi da na vreme donesu nepopularne mere. Ako ne zbog sebe, a ono zbog dobrobiti svojih naslednika.