Havelovo srce na Evropskom parlamentu: ne prekor, već poziv

Na prvu godišnjicu smrti Čeha Vaclava Havela, fragment njegovog ličnog potpisa – grafički crtež srca – biće upaljen na ispred staklene zgrade Evropskog parlamenta u Briselu. Autor gigatnske instalacije teške 600 kilograma i visine 15 metara, poznati češki umetnik Irži David, poznat je moskovskim ljubiteljima umetnosti. On je za Glas Rusije ispričao kako se rodila ideja da se napravi instalacija Havelovog srca koje svetli.

- Ja sam čovek koji voli precizne nazive. To nije Havelovo Srce, već prosto srce... Ideja za instalaciju je prilično proizaična. Kada sam pravio krunu iznad zgrade koncertne sale Rudolfinum u Pragu, popeo sam se na krov. Odozgo se otvorila predivna panorama, u kojoj se jasno izdvajala predsednička rezidencija u Praškom Gradu. I tada sam počeo da mislim zašto da ne postavim neki simbol i tamo? Ruka je, nekako, sama od sebe naslikala srce.

Prvi put, pre 10 godina, gigantsko neonsko srce na Praškom Gradu upalio je sam predsednik Vaclav Havel. Šta je, po mišljenju umetnika, značio simbol tada i koje simbolično značenje stiče danas na zgradi Evropskog parlamenta? Da li se ono može nazvati srcem Evrope?

- Mi smo razmatrali sa gospodinom Havelom kako može da se vidi ovaj simbol u tako velikim razmerama. Predsednik, odbacivši svaku patetiku, ipak je smatrao da instalacija nosi pozitivno načelo. Pre svega za one koji osećaju odgovornost za to što se dešava oko njih. Mada, iskreno, priznajem da je prva pojava gigantskog srca izazvala kontraverznu reakciju u Češkoj. A u Evropi prema ideji su se odneli blagonaklonije. I zato, nadam se da će moj rad na zgradi Evropskog parlamenta doprineti, makar u maloj meri, humanizaciji spoljne i unutrašnje evropske politike. A naziv Havelovo srce je postalo opšte.

Verovatno je Iržija Davida nadahnulo srce koje je predsednik obavezno dodavao svom potpisu. Vaclav Havel je počeo tako da se potpisuje još pre Plišane revolucije. ali uvek je insistirao da ne traže u crtežu svakakav smisao. On nije bio narcis, nije hteo da ga vide kao nekog mesiju... Ali ipak, srce je postalo deo duhovnog nasleđa Vaclava Havela. Koliko po mišljenju sagovornika njegove ideje savremeno zvuče danas?

- Prošla je samo godina posle smrti predsednika, ali nažalost mnogo od onoga što je ljudima govorio gospodin Havel zaboravljeno je. Mislim da treba da prođe 5-10 godina da se ljudi vrate njegovom nasleđu. Da se sete njegove misli o moralnosti politike, ove ideje će biti još tražene. I njegova glavna misao da Istina i ljubav pobeđuju laž i mržnju. Naravno, to je glavna ideja. Da li ona zvuči savremeno? Teško je odgovoriti, zato što je teško uopšte dati jednoznačnu karakteristiku naše današnje realnosti.

Irži David je hteo da neonsko srce na zgradi Evropskog parlamenta bude, slikovito govoreći, okrenuto i Rusiji.

- Naravno, hteo bih da u našim odnosima sa Rusijom bude više iskrenosti, međusobnog razumevanja. U tom kontekstu srce je naravno okrenuto Rusiji. Sa velikim poštovanjem odnosim se prema ruskoj kulturnoj sredini. Smatram je dubljom nego u Češkoj. A zato je za mene bila čast da predstavim kod vas izložbu Peti pečat. Ona je imala uspeha u centru Andreja Saharova pre 5 godina.

17. decembra u 18.00 po evropskom vremenu na frontonu Evropskog parlamenta će se upaliti neonsko Havelovo srce. 2009. godine, istupajući ovde pred evropskim poslanicima, predsednik Češke je govorio: Bogata duhovna i kulturna istorija Evrope formirala je neosporne vrednosti koje deklariše EU, ali često one su samo lepa ambalaža onog o čemu se zapravo radi... rekao je češki lider. Od sada goruće Havelovo Srce u glavnom gradu EU će posećati na ono što ga je brinulo.