SRBIN NIKOLA TESLA

O našem i svetskom velikanu Nikoli Tesli zaista se mnogo zna posebno iz njegove genijalne pronalazačke i naučne  strane gledišta, pri čemu se On svrstava u najveće genije Drugog milenijuma. Ono što se nekako stavlja po strani je njegovo nacionalno poreklo pri čemu se više ističe Teslino „sterilno“ nacionalno opredeljenje kroz američko državljanstvo koje nije sporno.[1]
Srbin Nikola Tesla je rođen u Smiljanu u Lici, u nekadašnjoj Vojnoj krajini Austrijskog carstva.  (Dakle, ne u Hrvatskoj kako se to neistinito navodi, jer Hrvatske, u smislu kako se to danas nameće, na tom delu tada nije bilo). On pogotovo nije Hrvat ili po nacionalnosti neko drugi, kako ga neki svojataju i tendenciozno rasrbljuju.  Otac Milutin je bio sveštenik Srpske pravoslavne crkve. Majka mu je bila iz poznate srpske popovske porodice Mandića iz Bruvna. Kršten je u Srbskoj pravoslavnoj crkvi Sv. Petra i Pavla u Smiljanu. Ime Nikola je dobio po dedi.
Po jednom verovanju, Tesle vode poreklo iz Stare Hercegovine od Draganića iz Banjana.  Po drugom pak su od Komnenovića takođe iz Banjana. Po trećem, oni vode poreklo od plemena Rudinjani iz sela Pilatovaca u današnjoj nikšićkoj opštini. U svakom slučaju je Srbskog porekla i roda.
Prema krštenici je rođen po starom kalendaru na Vidovdan 28. juna, odnosno po novom 10. jula 1856. godine.
Ono što je ipak neobično važno, je upravo to da je ovaj naš i svetski genije rođen baš na Vidovdan, najveći srbski nacionalni, vojnički, predački, zavetni i duhovni praznik, što naravno nije slučajno.
Na taj način se i kroz Teslino rođenje  poučno opominjemo ne samo na njegova pronalazačka epohalna dela, već i na njegovu slavu, njegovu veru i njegovo rodoljublje i nacionalni ponos.
Rodoljubivo opredeljenje  Nikole Tesle se može uočiti i kroz njegov odnos prema epskoj pesmi i guslama. Valja podsetiti da su gusle  naš prepoznatljiv nacionalni instrument. One su simbol slobode u Srpstvu. U odnosu na sve duge nacionalne muzičke instrumente poput lire kod Grka, gitare kod Španaca, harfe kod Egipćana, balalajke kod Rusa, gajde kod Iraca, zurle kod Turaka, bubnjeva kod Crnaca, itd. Gusle su kod Srba imale ubedljivo najznačajniju i neuporedivu ulogu u održanju, jačanju u negovanju nacionalne etike, časti, dostojanstva, rodoljublja, junaštva, čojstva, zaveta, mita, kulta i slobodarskog duha. Ovaj instrumen kao da govori iz dubine velike i nadlične narodne duše rečima naših slavnih predaka.
To je Nikola Tesla jako dobro znao i osećao, te je uz gusle i epske pesme često umeo da posle dugog naučnog i stvaralačko-pronalazačkog rada odmori svoju dušu srpsku. Čak i u starosti znao da : „...u sred noći, na trideset trećem spratu hotela „Njujorker“ zapeva uz gusle pesme o Marku Kraljeviću i Milošu Obiliću“ što u svojoj knjizi „Nikola Tesla u ratu i miru“ na strani 215. navodi autor mr Branislav Jovanović.

[1] Amerikanac, ukoliko ga analiziramo kroz naciju, odnosno narod, nema svoju otadžbinu. Naime, samo je Indijancima, Severna Amerika otadžbina. Ostalim dodeljenicima to ona nije. Ona im je domovina. Tako je na primer, Amerikancima kineskog porekla, Amerika nova domovina, ali im je Kina otadžbina. To je isti slučaj sa američkim Nemcima, Špancima, Grcima i drugim narodima koji dakle imaju svoju otadžbinu, odnosno matičnu nacionalnu državu. Po tom osnovu i američki Srbi sa tim državljanstvom, imaju svoju Otadžbinu. Možemo je zvati kao nekada „Velika Srbija“, odnosno da ona podrazumeva Srpske Zemlje, kako to u našoj himni „Bože Pravde“ doslovno stoji. (Prim. R.R.)
 Poštujući i podržavajući Teslin patriotizam i osećaj za Srpstvo, naš pisac Janko Veselinović svoj najpoznatiji roman „Hajduk Stanko“ je posvetio Nikoli Tesli. U toj posveti stoji zapisano sledeće:
„JUNAKU NAŠEG DOBA, Velikom Srbinu, Nikoli Tesli,
Devetnaesti vek plete Ti venac slave. Dopusti i meni da u nju upletem jedan cvetak sa naših polja, cvetak prost, ali poškropljen krvlju i orošen suzom naših predaka. Njegov miris neka Te seća Tvoje Otadžbine. Neka te seća onih zanosnih priča o junaštvu i požrtvovanjima, kojima te je Tvoja Srbska majka u detinjstvu zapajala.
Primi ga Srbine, onako srdačno kao što ga srdačno pruža Tvoj veliki poštovalac Janko Veselinović.“
Srbsko nacionalno biće i korene Nikola Tesla je u više navrata jasno i nedvosmisleno isticao.
Tako se na primer, navodi njegov razgovor sa portirom kada mu se ovaj znajući da je Tesla posebna ličnost, obratio sa „Klanjam se, Ekselencijo.“ „Moja titula je viša“ upozorio ga je Tesla. „Visočanstvo?“ zbunjeno je promucao portir. „Još viša“ rekao je Tesla želeći da ga podseti na sledeću. „Veličanstvo?“ jedva je izgovorio portir. „Još više“ ponovio je hladnokrvno Tesla. Portir je, kako je zapisano, zanemeo obzirom da veću titulu nije znao. Videći njegovu zbunjenost Tesla mu je mirno i dostojanstveno rastumačio, odnosno rekao sledeće. „Ja sam Srbin.“
Neophodno je ovim povodom istaći njegovo obraćanje našem okupljenom narodu prilikom svog boravka u Beogradu 20. maja 1892. godine gde je na veličanstven način dočekan ispred železničke stanice. Tada je oduševljenom narodu i predstavnicima vlasti i kulturnih institucija pored ostalog rekao i sledeće:
„Ja sam srećan što sam Srbin, i tim imenom ponosiću se do vijeka. Kolijevka mojijeh djedova, kraljevina Srbija, prijestonica Srbinova poziva me – to je odlikovanje za mene veliko, i ništa mi na svijetu, u životu mome, neće biti draže od ovog odlikovanja.“ Zatim je dodao: „Ja sam ostao Srbin i preko mora gde se ispitivanjima bavim. to isto treba da budete i vi, i da svojim zmanjem i radom podižete slavu Srpstvu.“
Ove reči su tada služile na ponos celom našem narodu, a valjalo bi ih i sada ponavljati mnogo češće, posebno mladim ali i drugim našim intelektualcima koji su rasuti po svetu, te često zaboravljaju koji su im koreni, šta za jedan narod  znači nacionalna svest, a za naš - srbski narod Kosovski zavet, slava i duh, zaputujući se u materijalistička, belosvetska i kosmopolitska anacionalna bespuća.
 
Na kraju kao nauk iznetog štiva, valja imati u vidu sledeće. U uslovima svojatanja ovog našeg velikana od strane drugih naroda, mi smo u obavezi da ostanemo uporni u istini i pravdi, da je on kako je isticao, po nacionalnosti Srbin, naše krvi, vere i jezika, našeg duha, predanja i kulture, te da kao takav ima prvorazredno i dostojno mesto na mramornoj ploči zaslužnih svetskih velikana, a na slavu, čast i ponos vaskolikom Srpstvu.
S druge strane, Vidovdan je i moć duha, trajanja, borbi, opstajanja, zaveta i predanja našeg naroda, i mnogi, gotovo najznačajniji događaji iz naše istorije su se desili na ovaj dan. Nikola Tesla je, kako je ovim člankom istaknuto, rođen na Vidovdan, što nama daje obavezu da se na svako svečano i dostojno proslavljanje vidovdana, podsetimo i na njegovo grandiozno naučno pronalazačko delo i jasna rodoljubiva i nacionalna osećanja.
Zbog toga je i primereno da mu se speva i peva dostojna pesma: „Tesli u čast“.

Lika dala svetskog velikana,
Našeg Teslu iz sela Smiljana.
O Nikola, kad ti čujem ime,
Ponosim se jer imam i čime.
Tvoja dela jesu ponajveća,
Služe svima, ponosi se njima.
Munje grme i sevaju jako,
Tesla sedi, razmišlja polako. I danas se naučnici muče,
Neke tvoje tajne da dokuče.
Kazivali kad ti čuju ime:
“Vreme ide, a Tesla pred njime“.
Ti si dika bio i ostao,
Svome rodu, srbskome narodu.