MUZEJ LOŠE UMETNOSTI

Muzej loše umetnosti je klinička dijagnoza savremnog društva. To čak i nije muzej , nego panoptikum savremene umestnosti. Pametni ljudi su spremni ne samo da odobravju nešto slično , nego i da plate silan novac da se od toga naprave kolekcije .

Na adresi Dedhem,  država Masačusets  (SAD) , nalazi se neobični muzej.  U  njegovoj kolekciji je više od 400 eksponata  uključujući i sliku Lucy in the field with flowers“ –„Lusi sa poljskim cvećkama“,  najpozantije ovdašnje „remekdelo“. Istovpremeno se izlaže ne više od 30-40 eksponata  .

Jedintveni u svetu Muzej loše umetnosti MOBA

Premda postoji još i prestižna postavka  , jedintveni u svetu Muzej lošeg slikarstva,   The Museum Of  Bad  Art ( MOBA) zahvaljujući   globalnoj mreži  proslavio se pre svega  upravo ovom slikom. Da bi neka slika bila svsretsna među eksponate ovog muzeja neophodno je da odgovara prostom pravilu: da bude toliko loša  urađena da  je  svi koji je pogledaju odmah ignorišu. . . Tada vi dospevate u zonu  neprestane pažnje organizatora MOBE. Zato što  su oni,  naprotiv,   uvereni da neobdarenost ne treba ignorisati . Nju treba  znati,  videti  ,  podržati i afirmisati.

Prikazivanje najodvratnijih kičerskih dela likovne umetnosti -osnovana ideja osnivača Muzeja Skota Vilsona 

Osnovna ideja jednog od otaca-osnivača  muzeja,    Skota Vilsona ,  sastoji se u želji da se prikažu najodvratnija i kičerska dela  likovne umetnosti. U principu  bi se moglo reći da ta ideja ne spada baš u najrazumnije.  Cela teritoija planete je nedovljan da bi se sav slikarski šljam  izložio kako bi bio dostupan  publici.

Relativno mlad muzej: osnovan 1994.

To je realtivno mlad muzej :osnovan 1994. Blagodareći svetskoj podršci istomišljenika ,  osnovači MOBA uspešno ostvaruju svoju misiju u poptunosti prezentujući  altertnativni pogled na kulturno samoizražavanje nekih stvaralaca. Radi ispunjenje svoje dužnosti ,   direktor muzeja Majkl Frennk    obavlja i neke poslove koji obično nisu u opisu radnog mesta  glavnog kuratora : obilazi „buvlje pijace „ i prodavnice „sekond-hend“ tragajući za odgovarajućim primercima za popunu muzejske zbirke .

Prva slika u zbirci doneta sa smetlišta

Jedna od osnivača  muzeja Luiza Raji Zako (Luise Reily Sacco) je izjavila da se ideja o osnivanju rodila još 1994.  kad je njen brat Džeri  doneo iz antikvarnice  jednu sliku. Trgovac je bio zainteresovan  samo za ram,  a sliku je je ionko bila odabačena  na smetlište. Zato se većini gostiju tog prazničnog dana koji su   bili prisutni u porodici Zaso ,  slika  na svoj način svidela . U smislu da su svi gosti na sliku malte ne pljuvali, ali sama pažnja prema njoj bila je nepodeljena .

Neobdarenost može doneti dobru zaradu

Snalažljivo društvo se dosetilo da se na neobdarenosti   i kiču može dobro zaraditi,  pa su nedaleko od Bostona  otvoril dve izložbene galerije,  a televizjski kanali povremeno objavljuju konkurse za popunu postvke novim “talentima”. I oko tog plavog plamička kruže svakakve  muve,  a kao rezultat takvog okupljanja –sledi “rejting “. Troše se hiljade dolara,  a publika u statusu “obožavalaca”prosto je očarana takvim “talentima”.

Muzej se samofinansira

Muzej se samofinansira ,  sam sebe izdržava ,  bez ikakave pomoći iz državnih,  društevnih ili privatnih fondova. On kao takav privlači najnepozntije autore,  na koje se   ozbiljnija likovna kritika  ne obazire kao na   bezveznjaka,   nego,  naprotiv brzo bacaju senku na platna i u stanju su da vas začas zatrpaju raznim izmima . Ruku na srce ,  nijedan normalan čovek ne može baš tako lako uočiti skoro nikakavu razlike između “Crnog kvadrata “ ( 1915. ) Kazimira Maljiviča od “Prvog čoveka na Mesecu “(1987. ) Endija Vorhola…Ne ,  reći vam guru u ime slikarstva . Kompozicija Maljiviča naslikana je na kvadratu dimenzija 97X 97 cm  i predstavlja simbol još neviđenog i neotkrivenog kosmičkog prostora , a gospodin  Vorhol ,  (on je ustvari Andrej Varhol )–“televizijski gledalac “ reality show,  dok je  Maljevič,  ili bilo koji tamo Filonov  su očevici neviđenog.  Filosof će među tim dvema različitim  kompozicijama  uočiti nesumnjivu sličnsot ,  nepoverenje prema slici sveta  koju je sazdao Gospod Bog. U  svakom slučaju negira se takva klasična slika kao što je “Gačci su doleteli .
I najzad obrt-“kriza reprezentacije “

Pametne glave su izmislile originalni  obrt-“kriza reperezentacije. Posle  posete  Svetske izložbe u Londonu 1851. Karl Marks  je napisao  galvu o robnom fetišizmu,  čija se suština  satoji u tome da se dela umetnosti lišavaju svoje aure   i postaju predmeti za prozvodnju i trgvinu  masovnom kulturom .

Na rubu 1970-8 goidna  najpre na Zapadu , a zatim i u SSSR-u  pojavili su se plastični omoti , fudbalske lopte i druga roba masove  potrošnje sa likom Đokonde  koju su lansirali pop -proizvođači. Još na početku 20. veka stavri  dospevaju u objektiv  slikara  i provociraju  kao eskperimenti svojim odstupanjem od podržavanja prirodi i  svojim novim formama .

Zašto Mujez loše umentosti nije mogao da se pojavi u epohi Renesanse?

Drugim rečima govoreći, muzej loše umetnosti  nije mogao da se pojavi u epohi Renesanse. I ne samo zbog toga toga  što u to ba njije bilo  loših umetničkih dela. Loše , kao antipod dobrom , postoji uvek ,  svugde  u  svim narodima    I u svim  vremenima . Jednostavno ga nije bilo zbog toga što nie imao ko da  ga osnuje,  nije se osećala potreba za njim,  nije bilo podrške za njegovo osnivanje.

Muzej loše umetnosti privčlačan zato što ga ranije nikad nie bilo niti ga je moglo biti

Ovaj muzej loše uemtnosti privlači samim tim što ga ranije nikad nije bilo i nije ga moglo biti.  U vreme kad su naše bake zajedno sa svojim životnom saputnicima  izlazili na promenade,  afiše su pozivale na izložbe nepatvrone  umetnosti . Reklame su  potenciralie imena,  značaj , dostojanstvo umentičkog čina. Sada je sasvom drugačije:ide se  na skandal,  provokaciju,  na performans .

Vremenom “loše “ prerasta u klasiku

Vremenom  “loše”prerasta u klasiku.  Tako je ples “deklasirinaih elemanta “-tango- prerasato u šou za bogate ,  borbe rimskih gladijatora  su “transformisane “ u špansku koridu , spasavanje utopljenika- u  turističku atrakciju. Moguće i Muzej loše umetnosti  će  jednog dna  postati obična likova galerija.