HARVARD POSLE OSAM GODINA IZGUBIO VODEĆU POZICIJU

I Međunarodni rejting kompanije QS (Quacquarelli Sympond)  World University Ranking 2011/12 –Topuniversites
Posle raskida sa Tajmsom,  QS svoj rejting objavljuje  u saradnnji sa jednim drugim izdavačem –američkim časopisom US Nevs &  World Report,  ali ima naziv QS World Uniersity RankigsTM 2011/12 (od 2004.  - 2009) rejting je publikovan pod nazivom QS-THES,  a od 2009.  nosi naziv THE-QS.
Na rang  listi je  300 univerzitea,  a predvodi ih Kembridž  (Engleska)  sa 100  bodova (University  of Cambridg,  United Kingdom,  UK) ,  a  na top- listi od 10 najboljih su  šest američkih i četiri britanska univerziteta  : Harvard (SAD)  sa 99, 34 boda (Harvard University, United States,  US) ,  na drugoj poziciji; 3.  mesto: Tehnološki institut  u Masačusetsu sa 99, 21 bodova,   (Massachusetts  Institut of  Techonology –MIT-,  US) ;na četvrtom - Univrezitet Jejl  sa 98,  84 bodova (Yale  University,  US) , ; petu poziciju  QS liste zauzima  Oksofrd (Engleska)  sa 98 bodova (University of Oxford,  UK) ; zatim slede Imperijal Koledž London (Engleska)  sa 97,  64 boda (Imperial College London,  UK) ;  na sedmom mestu je takođe  još jedan univerzitet iz Londona ,  Univerzitet Koledž London sa 97, 33 boda, (UCL,  University College London) ;  na osmoj poziciji je Univerzitet iz Čikaga sa 96,  08 bodova (University of Chicago,  US)  ; na dvetom- Univerzitet Pansilvanija sa 95,  73 bodova (Univesity of Pennsylvania,  US)  i poslednji na prvoj desetici je Kolumbija Univerzitet  sa 95,  28 bodova (Columbia University,  US) . U drugoj dekadi ove rang liste  je  čak sedam sedam  američkih  unverziteta i po jedan iz Kanade,  Švajcaske i Velike Britanije.  Zanimljivo je da je Kalifornijski Tehnološki  institut (California Institut  of Tehnology-Caltech)  koji je na Tjamsovom rejtingu na prvoj poziciji,  u ovom QS  rejtingu tek na 12.  mestu .
Ovo osmo izdanje QS World University Ranking obajvljeno na sajtu www. topuniversities. cm sadrži rejting 300 najboljih svetskoh  univerziteta kao i po 50 iz  sledećih oblasti : humanističkih nauka,  prirodnih nauka,  medicine i nauke o životu, inženjerstva i tehnologije,  društvenih nauka i menadžmenta.
Ovaj rejting najboljih univerzitea  je satavljan na osnovu  ocena  izvedenih po sledećim pokazateljima:istraživačka delatnsot,  mišljenja zaposlenih,  predavanja i ineternacionalni aspekt. Rejting je koristio kombinaciju međuanarodnih istraživanja i anketa, uključivao je informacije po indeksu citiranja po Skopousu, najvećoj u svetu bibliometrijskoj bazi podtaka o naučnim publikacijam. Ben Sauter,  šef istraživačkog pododela QS o specifičnosti ovog projekta kaže:“Za razliku od drugih rejting- sistema  koji se u osnovi zasnivaju na statističkim indikatorima u istraživačkoj delatnosti , QS uzima u obzir najsvežija mišljenja zaposlenih i naučnika, uvažava i najšire ineterse mladih i roditelja“.
Metodolgija istraživanja koju primenjuje QS
a)  Izbor univerztiteta za ocenjivanje
Prilikom samog izbora univerziteta za ocenjivanje dealjno se razrađuju principi , a  posebna pažnja  se posvećuje:analizi nacionalnih rejtinga visokoškolskih ustanova,  uticaju novih univerziteta na ocenu uzimanjem u obzir  mišljenje šireg  javnog mnjenja,  akademskih krugova i zaposlenih;uticaju geogrfskog bilansa (prirodnog,  organskog,  uključivanje konkretnog univerziteta po direktnom zahtevu) .  
b) Indeks akademske reputacije univerziteta  je najvažniji pokazatellj koji koristi QS još od prvog rejtinga 2004. g. i zasniva se oceni univerziteta u celini koju daju predstsvnici akadmeske javvosti i  čini 0, 4 od sto u strukturi  konačne ocene. Zahvaljujući korišćenju nekoliko međunarodnih baza podatka,  agencija QS je uspela da uspostasvi direktne kontakte sa sa više od 40 hiljada predstavnika svetske akademske  javnosti
 v)  Indeks akadmeske reputacije na osnovu mišljenja zaposlenih
Ova ocena  čini 0, 1 od sto u strukturi konačne ocene. Iz ogdine u godinu raste broj anketiranog osoblja pa je  2011.  prešao 45 hiljada  ostavrenih direktnih kontakata. Svode se rezultati dobijeni od odgovra zapsolenih,  klasifikuje struktura  po oblastima delatnosti po mikro i makroregionima  i državama kao što su  makroregioni :„Amerika“,  „Azija, Australija i Novi Zeland“, “Evropa,  Bliski istok i Afrika“.  Relativno  najveći broj anketiranih među  zaposlenima je  na univerzitetima je u Indiji.  
g) Međunarodna reputacija univerziteta  proučava se s aspekta broja inostranih studenata  na  svakoj visokoškolskoj ustanovi i ta mišljenje učestvije u konačnoj sa 0, 05 .  
d)  Pokazatelj realativnbog broja studenata na jednog predavača  čini 0, 2 od sto konačne ocene. Uzimaju se u obzir ekvivalelnti punih  nastavnih programa.
đ)  Broj citiranih naučnih publikacija  po jednomn predavaču čini 0, 2 u konačnoj oceni.
II  REJTING  TIMES HIGHER EDUCATION WORLD UNIVERSITY RANKIN  
 Britanski časopis Times Higher Edukation  zajedno sa  agencijom  Tomson Rojters (Thomson Reuters)  drugi put je sasatvio svoj rejting najboljih univerziteta kojim je obuhvaćeno 400 vioskoškolskih ustanovaa na svim kontinentima,  a mesto lidera pripalo je Kalifornijskom  tehnološkom isntitutu, Kalteh,  (94, 8 poena)  koji je  nepriksonoveni Harvard,  što je dosad  na prvoj poziciji dominorao punih osam godina otkad se sastavlja rejting,  odgurnuo  na drugu poziciju  da je podeli zajedno sa Univerzitetom iz Stenforda,  sa po 93,  9 poena(University Stanford) .  Na četvrtoj pozociji je Oksoford (93,  6) ,  na petom mestu Prinston  sa  92,  9 (Princeton University) , zatim slede :  Kembridž (92, 4) ,  Tehnološki Institut u Masačusetsu( 92,  3) ,  Imperijal  Koledž London (90, 7) , Univerzitet u Čikagu (90, 2) ,  Univerizet Kalifornija  (University of California)  sa 89,  8  poena.  Prethodna,  prva top lista koju je samostalno sastavio Tajms  nakon raskida sa QS,  2009.,  izgledla je ovako.  1. Harvard (SAD)  100 poena; 2. Kembridž (Velika Britanija)  99, 6 poena; 3. Jejl (SAD)  99, 1;4. Univrezitetski koledž London (Velika Britanija)  99 poena ;5.  6. (dele)  Imperijalni koledž London  i Oksofrd (Velika Britanija)  po 97, 8 poena;  7. Univerzitet u Čikagu (SAD)  96,  8 poena;  8. Prinston (SAD)  96,  6 poena,  Tehnološki institut u Masačausetsu (SAD)  96,  1 poena ;10.  Kalifornijski tehnološki institut (SAD)  95,  5 poena.
U prvih 200 najboljih- više od jedne trećine američki univerziteti
U prvoj  desetici ovogodišnjeg,  jesenjeg rejtinga,  je sedam američkih univerziteta i tri engleska,   a u prvoj  polovini rang- liste međi 200 univerziteta više od jedne trćine su iz SAD,  čak 75, iz Velike Brotanije  32; na top-listi 50 najsupešnijih 30 je iz SAD.  Ove dve zemlje zauizimaju vodeće pozicije u svetu  u sferi viskog obrazoavanja.  Kako smatra  ministar  nauke i visokog obrzovanja Velike Britanije Dejvid Vilets,  ti rezulati stavljaju  njegovu zemlju ispred SAD imajući u vidu veličine država. “Uzimajući u obzir  da je Velika Britanija manja po velični i po resursima po glavi stanovnika,  naš sektor viskog obrazovanja je najbolji na svetu“,  ubeđen je on.  Na top listi su i po 12 nemačkih i holandskih visokoškolskih ustanova,  9 kanadskih,  7 australijskih,  a na listi su takođe i univerziteti iz Švedske,  Danske,   Finske,  Belgije,  Irske,  Izraela,  Japana,  Kine,  Tajvana,  Singapura,  Južnoafričke Republike,  dok je čuveni Mosksovski Državni Univerzitet (MGU)   tek na top listi  400 rejtinga i to  na poziciji od 276-300.
Iznenađenje jesenjeg Tajmsovog rejtinga
Izneađenje ovogodišnjeg  jesenjeg Tajmsovog rejtinga je što je među univerzitete najvišeg ranga pored  onih iz SAD i Vleike Britanije dospeo  ETH Zurich, Swiss Federal Institut of Technology Zurich,   Švajvcarski federalni tehnološki  institut  Cirih,  koji je zauzeo 15.  mesto.  Njegova delatnost je takođe orijentisana na pripremu tehničkih specijalista kao i ledara top -liste Kalifornijskog instituta tehnologije,  Kalteha. Švajcarska koja ima samo 8 miliona stanovnika,  pored ETH Zuricha ima još dva univerziteta na top listi 200 njaboljih  i to oba u prvih 70.
Azijski univerziteti
Od azijskih  visokoškolskih ustanova najprestižniji je Tokijski univerzitet (Japan 's University of Tokio) koji se našao na 30.  mestu spiska najblistvijih visokih učičišta u svetu,  a Japan ima još četiri unverziteta među prvih 200,  ukupno pet,  više nego ijedna druga  azijska zemlja. Sledi  ga Honhonški univerzitet(Unversity  of Hong Kong)  na  34,  mestu. Tajvan je od tri univerziteta sa prethodne rang liste sačuvao na ovoj aktuelnoj samo jedan.

Francuska razočarala,  a Holandoja i Nemačka napredovale
 Franuska je  dobila još jednu  naučno-obrazovnu ustanovu na  top listi,  ali je,  nažalost,  nekoliko njih iz ove zemlje uzgubilo svoje ranije dobre pozicije i sunvaratilo se ka dnu liste.  Iz nevelike po broju stanovnika,  a po površini još manje,  ali tehnološki i kulturno visoko razvijene Holadije,  čak je 12 univerziteta  dospelo na aktuelnu top- listu  od 200 najboljih na svetu,  a od njih se najviše popeo Univerzitrt iz Utrihta-na 68. mesto.  Kako ocenjuju  analitičari koji se bave tematikom visokog obrazovanja u svetu,  holandski unverziteti su  postali avangarda globalizacije. Osim toga,  analitičari  hvale   selektivnost holandske Vlade prilikom izdvajanja budžetskih sredstava za finasiranje pojedinih univerziteta u zemnji. “To su faktori koji ostaju dosta stabilni tokom dužeg vremenskog perioda što je bez sumnje doprinelo realtivno visokoj oceni holandskih univerziteta koji su ušli na rang listu,  “  ističe jedan analitičar.  
 Investicije u visko obrazovanje u Nemačkoj  doprinele  su porastu kvalietata nastave  pa se tako 12 njenih  visokih obrazvno-naučnih ustanova našlo na top- listi 200,  i premada je samo jedan  u prvoj polovini od 100 unverziteta,  Ludwig –Maximilians-Universitat  Munchen, on se probio na  50.  mesto .  Filip Albah,  direktor Centra međunarodnog viskog obrazovanja pri Boston Koledžu (Boston College)  u prvi plan stavlja  prednost  podsticanja najbonjih univerziteta putem indiviudlanog finansiranja  navodeći kao primer Nemačku:“Projekat Nemačke  Excellence Initiative  pokzao se da donosi svoje plodove. Institucije koje su dobile podršku uspele su da postanu bolje i da stvore nove programe. Ambiciozni univerziteti koji su ostali bez podrške, i dalje uporno rade trudeći se da postanu konkurentno sposobni. Sasvim je očigledno da projekat podstiče sistem novih ideja „.
 Izrael je jedina od bliskoistočnih zemalja čiji su univerziteti uvršteni na top- listu 200- Jevrejski univerzitet iz Jerusalima na 121.  i Tel-Avivski  na 168.  mestu. Brazilski univerzitet iz Sao Paula (University  of Sao Paulo)   kojeg lane nije bilo među 200 elitnih u svetu,  ove jeseni je zauzeo 178. mesto,  a  za rast svoje reputarcije treba pre svega da zahvali znatno povećanim  ulaganjima  kako u pedagošku, tako i u naučno-itraživsčku delatnost. Jedini predstasvnik Južne Afrike –University of Cape Town –učvrstio se na 103. mestu na tejtingu.
Rejting na osnovu 13 pokazatelja
Na top listu nisu dospeli univerziteti koji se bave vrlo retkim specifičnim oblatima istraživanja, kao ni oni koji bjavljuju suviše malo radova. Rejting je napravljen na osnovu  13 pokazatelja,  od kojih svaki učestvuje u  konačnoj  oceni.
Visina iznosa koje kompanije izvan ustanove ulažu   po jednom  zaposlenom na  univerzitetu  namenjenog istraživačkoj deletnosti,  čini 2, 5 procenta konačne ocene. Odnos broja stranih saradnika prema broju  domaćih  na univerzitetu donosi 3,  a odnos broja stranih studenata prema domaćim 2 procenta. Opšta reputacija (naučna delatnost  i kvalitet nastave)  na univerzitetu dobijena na osnovu ankete koju je sproveo Thomson Reuters  uz učešće 13. 388 naučnika  donosi opštoj oceni čak 15 procenata,  dok odnos broja saradnika prema broju studeneta čini 4, 5 od sto konačne ocene.  Naučna reputacija  na osnovu rezultata ankete (koja je gore spomenuta) u konkretnim oblastima  donosi  19, 5 od sto u konačnoj oceni.  Vrednuje se i odnos odbranjenih doktorskih  disretacija prema broju kandidata za magistre  sa  2, 25 procenta,  kao i odnos doktorskih disertacija prema ukpunom broju saradnika –sa 6 procenata. Prosečni broj pubiliakcija koje se citiraju,  relativna zastupljenost  raznih oblika istraživanja,  pripremanje na osnovama analize činjenica iz 12. 000 naučnih časopisa tokom pet godina, čini 32 procenta učešća u konačnoj oceni univerziteta prema rejtingu Tajmsa. Vodi se računa i o visini prosečne plate zaposlenih koja donosi 2, 25 procenta.  Ocenjuje se i iznos  prosečne  sume novca  po jednom zaposlenom koja se izdvaja   za naučna istraživanja . Ta suma se niveliše po paritetu kupovne moći koja proizilazi iz ekonomskog stanja  u svakoj zemlji posebno  i  udeo ovog aspekta doprinosi izvedenoj  oceni sa 5, 25 procenata. Prosečan broj objavljenih studija  u odnosu na jednog saradnika u nekom od 12. 000 verifokivanih,  gore već pomenutih naučnih časopisa, donosi univerzitetu 4, 5 procenta,  a udeo  državnog novca u celokuponoj istraživačkoj delatnosti univerziteta vrednuje sa 0,  75 procenta.
Promene na vrhu i komentari
Haravardski univerzitet (Harvard University) ,  najpozantiji svetski brend  koji  je po mišljenju  nekih  analitičara skuplji od  Pepsi kole, (Peps)  Najki (Nike)  ili Sonija(Soniy)  po prvi put za osam godina,  otkad se sastavljaju  rang -liste najsupešnijih svetskih univerziteta,  prepustio je prvu poziciju nekom drugom.  Najinteresantnije je to što je sa vodećeg,  dosada uvek zagarantovanog mesta,  ovaj unverzitet sa 375 godišnjim trajanjem svrgla znatno mlađa i neuporedivo manja naučno-obrazovna ustanova,  takođe iz SAD,  postavši  tako univezitert broj jedan u svetu,  Kalifornijski tehnološki institut (California Institut of Technology) ,  poznatiji  kao Kalteh  (Caltech) . Razumljivo je što je razlika među vodećim na vrhu neznatna. Ove godine je  Calteh pretekao  Hravard  po parametrima „istraživanje“ i „citiranje „ i, što je od suštinske važnosti,  po visini  prihoda. Haravard je pak nadmašio Kolteh jedino u kvalitetu predavačkog  sastava. Zato je Harvard bio prinuđen ne samo da ustupi prvo mesto,  nego i da drugo podeli sa kalifornijskim  Stenfordskim univerzitrtom (Stanford University) .  Uostalom,  vrlo je teško,  čak i nemoguće porediti jedan tako ogroman,  mnogoprofilni univerzitet kaso što je Hravard  sa tako malenom,  usko specijalizovanom institucijom  kakav je Kalteh. Ali upravo Tajms je svesno i promišljeno ocenjivao kvalite ustanove,  a ne njen kvantitet,  i pokazatelji koji su priemenom tih kriterijuma dobijeni nivelišu razmeru ustanove.
Times Higher Education upravo traži odličan kvalitet predavanja,  naučnna istraživanja i prenošenje znanja,  ocenjuje na visokom  nivou međunarodni aspekt delatanosti univerziteta, ne obaraćajući pažnju na  njegovu veličinu ili strukturu prilikom dodeljivanja pozicije  na rejtingu.
 U Caltechu od ukupno 294 naučnika,  32 su laureati Nobelove nagrade
U Kaltehu ima ukupno 294 profespra,  naučnika,  ali od njih su čak 32 laureati Nobelove nagrade!Zbog svoje skromne veličine, ovaj unvierzitet može da se pohvali nastavnim kadrom koji karakteriše individulano prilaženje u nastavi i intezivnost nastavnog procesa.
Za  već pominjanog Filipa Altbaha,  direktora Centra međunarodnog viskog obrazovanja pri Boston Koledžu (Boston College) , fokusiranost specijalizovanog koledža može imati značajno preimućstvo nad znatno po rzameri krupnijim suparnikom. S tim u vezi,  može se konstatovati da isntitucije sa analognim usmerenjima i optimiziranim strukturama kakve su na primer  Pohang University of Science and Technology (Republika Koreja)  koji se našao na  53.  mestu    i Hong Kong University of Science Technology  (Honghong )  koji se našao na 62.  poziciji ostvartili su dobre rezultate,  komentariše Filip Altbah.
Prednost privatnih univerziteta nad državnim u SAD
I pored različitih  razmera i struktura,  tri univerziteta lidera (Kalteh,  Hravarad,  Stenford)  imaju nešto zajedničko:svi su oni privatni, raspolažu sigurnim materijalnim fondovima i nalaze se u SAD. Treba istaći da samo jedan od sedam američkih univetiteta sa top -liste 10 najboljnjih od najboljih,  Kalifornijski univerzitet Berkli  (University California,  Berkeley)  koji je zauzeo 10. mesto-nije privatni. Važno je napomenuti  da, iako su SAD pretrpele veliku štetu od svetske ekonomske krize,  najbolji privatni univerziteti  su imali prednost nad državnim,  u tako napregnutom vremenu,  ubeđen je Filip Altbah. “Najbolji   privatni univerziteti u SAD su ispred državnih“,  kže on i dodaje:-Oni privlače  najbolje studente,  pružaju najbolje uslove na planu stipendija i naučnih istraživanja,  i, što je možda  suštinskog značaja, privatni univerziteti mogu planirati svoju delatnost oslanjajući se  na više-manje  stabilne pokazatelje. “
Inače,  Altbah smatra da ne bi trebalo ipak pridavati suviše veliki značaj smeni pozicija na rang listi. “Ne mislim da je to velika razlika ako je univerzitet dospeo na neko  više ili manje mesto  za godinu-dve“,  tvrdi on. Njegova  tačka gledišta je posebno aktuelna  kad je do promene  redosleda na rang-listi došlo usled  nekih preciziranja u metodologiji ,  a osim toga ove godine je ocenjivano više univerziteta nego lane, uvedeni su novi kriterijumi  za ocenjivanje predmeta koji se izučavaju  na univerzitetima.
 Ipak  se mora uvažiti ono što je napisao En Mroz,  urednik   Times Higher  Education :“Činjenice koje mi koristimo za sastavljanje rejtinga,  sad su temeljitije   i potpunije  nego ikad dosada. Pošto je pronikla u suštinu pitanja,  naša ocena je postala tačnija.  „