GENIJE U KVADRATU

Pre 77 godina umro je najzagonetniji slikar XX veka, Kazimir Severinovič  Maljevič ( 1878-1935) .

Na dan  3. novembra 2008.g.njegova rodbina   je prodala sliku svog slavnog rođaka „Suprematična kompozicija“ , posle zadnjeg udarca  čekića na licitaciji i to za sumu od 60 ,002.500 USA dolara, postavši tako najskuplja delo  nekog ruskog slikara prodato na aukciji.

Sikar nije imao novca  ni platno da kupi, a potomci se obogatili na njegovim slikama .

Potomci ga balagosljaju što je bio slikar

Potomci ga  blagoisljaju što se bavio vrlo  profitabilnim poslom , slikarstvom, a Maljevič  je celog života toliko oskudevao u svemu, da jedno vreme nije imao ni kopejke u džepu da bar kupi platno i razapane ga na štafelaj.On se u tim prilikama snalazio tako što je lomio nameštaj,da bi pribavio dasku na kojoj je mogao da slika, pa je na tim  drvenim daskama naslikao  i tri svoje čuvene kompozicije :“Kravu i violinu „,Stanicu bez zaustavljanja „i „Toaletnu kutiju“.

Kazimirka direktno  protiv Kazimira

Uz sve osatle  muke i nevolje  ,siromašni slikar je bio  žrtva  “nasilja u porodici “ koje mu je nametnula venčana žena, a uz ti i imenjakinja Kazmirka, koja ga je svakodnevno ( a njegovi biografi preciziraju :i svakonoćno ) kinjila zato što nije bio  sposoban da zaradi novac  za iole pristojan život, a kamoli  za neki provod, kojeg je bila željna.Uzalud se suprug Kazimir  pravdao pred   svojom suprugom Kazimirkom za hudu sudbu živopisca prizivajući često  za svedoka   Jesenjinove stihove da na pesnika „pare ne lete“,pa ih ni prema slikakrima  vetar ne nosi. Nažalost,Kazimrka nije imala sluha za takva opravdanja niti razumevanje za supruga slikara koji ne može da zardi za porodicu, pa  je , čim joj se ukazala prilika  ,muža Kazimira  zamenila za muža pukovnika, neuporedivo boljeg platežnog stanja, znanja i imanja. I premda je slikar Kazimir posle konačnog razvoda sa Kazimirkom upražnejno mesto supruge popunjavao nekoliko puta i  to sa vrlo podobnim kandidatima,do novca je još teže dolazio nego u vreme prvog braka.Za utehu,prva zamena koja je  uskočila na mesto Kazimirke , nije imala ništa protiv da njihova kćerka dobije ime Una, u čast novog umetmičkog udruženja  Unovis, koji su na inicijativu Maliviča tek bile  osnovale pristalice  tog slikarskog pokreta.

Sovjetske vlasti su ga ignorisale

Sovjetske vlasti  nisu preterano brinule o slkiaru  ,niti su ga sažaljevale u velikoj njegovoj  nemštini.Po zakonu su bile obavezne da mu  mesečno isplaćuju 75 rubalja potpore, i slikar je  mnogo  računao  na taj novac kao uslov za kakvo-takvo preživljavanje.Ali, ne lezi vraže, našli su se neki  vladajućem diktatorskom režimu preterano odani  činovnici , koji su nakon pomnog  izučavanja slikareve biografije jednodušno zaključili da je Maljevič jdan običan idealista  i ništa drugo ,pa kao takav, ozloglašen, a kakv bi drugo bio, tu poptoru dobiti ne može, jer ona pripada samo stvaraocima materijalistima  i realistima.Poznanici su mu kako- tako pomagali da bi imao šta da obuče i da se prehrani.Jednom se desilo da mu neko iz inostranstva pošalje paket sa hranom , odećom i obućom  , čemu se budući” Genije u kvadratu ,” kako je sam sebe nazvao, obradovao kao malo dete  kad dobije zvečku,ali , avaj!-samo za kratko .Pošto je za poštarinu morao platiti priličnu sumu koju, naravno ,nije imao,Kazimir se razbesneo i otišao ispred poštanskog šaletra ostavljajući sve one delikatese u  kartonskoj kutiji paketa, da bi kasnije patio i žalio za njima.

Rodonačelenik “suprematizma”   i njegov lojalni podanik

Maljievič je svoje stvaralaštvo nazivao suprematizmom ( od latinskog supremus –“najviši “) .Istina, dugo vreme mnogi su odbijali da taj termin prihvate ozbiljno, što pokazuje primer sa njegove izložbe organizovane 1915.g. pod nazivomn “Nula-deset”, kad je Maljevič uporno dokazivao organizatorima  važnost svog pravca –suprematizma.Organizatori su mu  odgovrili :”Ostavite svoje slike,ali na samoj izložbi  za taj vaš suprematizam nećemo ni da čujemo.

Ali  svojeglavi i uporni  Maljivič ne mogavši da odoli svojoj sujeti ,nekoliko minuta pre otvaranja izložbe ipsisao je ispod  slika toliko dragu reč srcu  svom-“suprematizam”.

Futuritička opera “Pobeda nad Suncem” početak novog pravca u umetnosti -izviždana

Stavljanje na scenu futurističke opera “Pobeda nad Suncem “  za koju je on radio scenografiju i nacrte kostima,  Maljevič je često nazivao početkom novog umetičkog pravca.Za ceo život  “inovator “ je  zapamtio premijeru   te moderne opere, ali ne  po trijumfu  nego po zvižducima  cele sale , koji su nadjačavali komentare “Kakav košmar”, ali su sva ta “umilna” regovanja  zvučno nadvisili povici: “Van sa scene ! Napolje !”A sledećeg dana u jednim od  centralnih  novina objavljena je izjava autora da većeg brenda on nikad nije video!

Iz “Crnog kvadrata” , vrhunca svega postojećeg, može izaći slon

Za “Crni kvadrat” i tada , a i sada , reakcija  običnih gledalaca je bila različita :dok su jedni komentarisli da se iz Crnog kvadrata može “izaći slon “ , drugi su bili ubeđeni da se Maljivič samo šalio, a treći su u njemu tražili neki tajni znak i poruku.Priča se da je Maljevič , pošto je naslikao svoj prvi “Crni kvadrat “( postoje nekoliko varijanti slike ), rekao svojim prijateljima da ni on sam ne zna šta je naslikao.Istina, odmah se predomislio pa se ispravio rekavši kako je “Crni kvadrat” ustvari –vrhunac svega postojećeg.

U inostarnstrvu :slike hvale, ali ih ne   kupuju

Godine 1927. Maljeviču, koji je odavno bio  pao u nemiolost sovjetskih vlasti, najednom je bilo dozvoljeno da otputuje u  inostranstvo.Poljska i Nemačka su njegove suprematističke slike prihvatile sa oduševljenjem, ali je slikar  u razgovoru sa svojim kolegama bio  rezevisan tim trijumfom   iza koga nije stajala i materijalna  potpora:”Konačno, ovakav uspeh raduje, ali ne bi bilo loše kad bi ga pratila i odgovarjuća svota novca “.Ali Evropljani nisu mogli ni pomisliti da je ” takav   genijalni skilar” siromašan, pa zato novac nisu ni pomenuli - strahujući da se veliki umetnik ne uvredi!

Povratak u otadžbinu -  smišljena zamka

Njegov povratak u domovinu bio je prava podvala . Ostavio je u inostranstvu deo svojih radova  nadajući se da će se uskoro ponovo vratiti i  proći s njima nekoliko  zemalja .  Ali 1930. g.slikara, koji   pojma nije imao šta mu se sprema,  “dočepaše”  agenti  NKVD-a, ( Narodnog komesartijata unutrušnjih dela, kako se  zvala sovjetska služba bezbedbosti pre KGB-a ), optuživši   ga da je nemački špijun . Iz tamnice su ga izbavili prijatelji , ali Maljevič  više nije mogao da putuje iz zemlje, pa su mu se slike “zatrle “ u Evropi.

Suprematični  sarkofag  sa “Crnim kvadratom “ na pogrebnoj povorci ulicama Lenjingrada

Maljevič je umro od raka prostate 15. maja 1935. g. u  Lenjingradu, a na dan sahrane ulicama se kretala neobična procesija .Na kamionu su vozili čudni neki sanduk –supremetični  sarkofag  koji je  slikar sam  za sebe sagradio  nekoliko dana pre smrti,a na kamion su takođe postavili  i “Crni kvadrat “.Kazimira Maljiviča su vozili poslednji put u njegovu  voljenu Nemčinovku.

 Mizerne cene Maljevičevih slika

 Jedan deo Maljevičevih  slika Ruski muzej je otkupio od njegovih rođaka po mizerno niskoj ceni, plaitvši tako  za “Crni kavdarat” samo 300 rubalja !Za radove  koji  su ostali u inostranstvu niko se u Sovjetskom Savezu  nije interesovao.Čak šta više,izgeda da je Maljevič  jedno vreme bio i pod tajnom zabranom.Kada su streljali  dr Borisa  Šimeiloviča, glavnog lekara  Botkinske  bolnice , ženu su mu iselili iz stana.Njeni prijateji ,koji su joj pomagali pri selidbi,među stvarima su  našli  i neku sliku i odneli je u  prodajnu galeriju. Ocenjivač  slika ,pogledavši Maljevičev rad je rekao da tu sliku neće niko kupiti.

Zamena Maljevičeve slike za Gojin falsifikat

Zapamćeno je da  je godine 1972. prebogati amertički  kapitalista i kolekcionar Armad Hamer , koga je vladajuća  vrhuška u prvoj zemlji socijalizma  bila proglasila za velikog prijatelja Sovjetskog Saveza  ,poklonio  Ermitažu rad Franciska Goje.U  zamenu je darodavalac od široke   sovjetske duše dobio Maljevičevu sliku , koju je uskoro prodao za 750 hiljada nemačkih maraka, ondašnjih . I sve bi bilo u redu da darovani Goja - nije bio falsifikat …Sovjetske vlasti se , nažalost, nisu na tome zaustavile u operaciji vođenoj “Svi u odbranu i zaštitu protiv nasledstva Kazimira Maljeviča” :1975.g.zamenili su još jednu njegovu sliku – za dva Lenjinova pisma !