NOBELOVA NAGRADA ŠTAJNBEKU MANJE ZLO

 Švedska akademija je već na samam početku ove, 2013. godine učinila dostupnim arhivska dokumenta  posvećena dodeli Nobvelove nagrade za književnost za 1962.Kako piše Gardijan (The Guardian),  izbor klasika američke književnosti Džona Štajnbka (1902-1968), kao što se može videti iz dokumentacione građe,tada je bio kompromisna varijanta, jer su ga  smatrali za „najboljeg u lošem društvu  kandidata „.

Od 66 ptedloženih ,5 kandidata u užem izboru

U dokumentima Švedske kraljevdker akademije se obelodanjije da je 1962.za Nobelovu nagradu za književnost pretendovalo 66 kandidata  od kojih je pet ušlo u uži izbor u koji su osim Štajbeka odbarani francuksi dramski pisac Žan Anuj (Jean Anouil, 1910-1987 ), danska spisateljica Karen Bliksen (Karen Blixen, 1885-1962) i britnaski pisci Robert Grejvs (Robert von Ranke Graves , 1896- 1985 ) i Lorens Daruel (Lawrence  Durrell, 1912-1990).

Komentari Henrija Olsona, člana Nobelovog komiteta

Među arhivskim dokunetima skreću pažnju komentari Henrija Olsona, jednog od članova Nobelovog komiteta, koji je napisao da je Komitet dospeo u nezavidnu  situaciju  jer te, 1962, g., nije bilo izrazitog pobednika. Dankinja Karen Bliksen  koja je nominovana za svoj roman „Iz Afrike „ispala je sa spiska pošto je prminula  u septembru  te godine ,samo mesec dana pre donošenja odluke o dodeli nagrade.

Olosn je bio protiv dodele nagarde Robertu Grejvsu  koji, mada je npisiao nekoliko istorijskh romana, ipak bio  više pesnik nego prozni pisac. Ovaj član Nobelovog  komiteta je smatrao da se nagrada ne može dodeliti nijednom englelskom pesniku sve dok je još živ Ezra Paund, čije je majstorstvo on cenio iznad svega.Kandidatura Lorensa Darela odbijena je drugu godinu zaredom.Po pretpostavci lista „Svenska Digbladet „  Nobelov komitet je smatrao  da  je autor „Aleksandrijskog kvarteta „u do tog  momenta  ipak napisao nedovoljno da bu zaslužio nagradu.

Iz kojih razloga je bio isključen Žan Anuj, ostalo je i dalje nejasno. Kako primećuje  list, na rešenje komiteta uticala je činjenica da je  jednom francuskom autoru,  pesniku Sen –Žon Persu nagrad dodlejenja dve godine ranije ( 1960).Te godine je u užem izboru bio i Žan Pol Sartr ( Jeran -Paul Sartre, 1905-1980) koji je  Nobelovu nagadu  dobio 1964., ali je, kao što je poznato  ,odbio da je  primi.

Tako  je izbor Komieta sa nekim ogradama pao na Štajnbeka ,autora romana „Plodovi gneva „ i „Ka Istoku od Edema“,  čiju je kandofdatiru do tada odbijao osam puta. Štajnbeku je dodeljena nagrada sa sledećim obrazloženjem: “Za realistički i poetski dar prožet blagim humorom i oštrim socijalnim viđenjem „.

Štajnbek priznao da nije zaslužio nagradu

Kritika u SAD i Švedskoj  negativno je reagovala na ovu odluku nazivajući je greškom i primedbama da su pozna dela autora u značajnoj meri zaosotajala  u kvalietu  od njegovih ranih  radova.

I sam Štajnbek je smatrao da nije zaslužio Nobelovu nagradu.

Podsećamo da saglasno pravilima Nobelovog komiteta  svi materijali o dodeli nagrade  ozančeni su kao  tajna idosptupni su javosti   tek nakon 5o godina.Tako je počtkom 2012.g. obelodanjeno kako je 1961. Nobelova nagrada dodeljena našem Ivu Andriću  , a u užem izboru su bili  Grem Grim  i Džon Ronald Reul Tolkien. Ali je Komitet odlučio da se “Gospodar prstenova „  ni u kom slučaju „ne može oceniti kao visokokvalitetna proza.“