Radost od malih veličina

Otkriće Higsovog Bozona dosta podseća na otkriće Periodnog sistema elemenata, koje pripada ruskom hemičaru Dmitriju Mendeljejevu. Dan 4. juli 2012. godine ući će u svetsku istoriju kao rođendan Higsovog Bozona. Optimisti su otvoreno ispoljavali oduševljenje. Otkrivena je dugoočekivana Božja čestica! Pesimisti neumorno ponavljaju, - radost je preuranjena, čestica još nije pružila dokaz da ima pravo na naziv - Higsov Bozon.

U nuklearnoj fizici postoji svoj Standardni model. On prikazuje svet elementarnih čestica i njihovih interakcija, - daje uvod u ovo pitanje doktor fizičko-matematičkih nauka Vladimir Jerohin:

- Standardni model je građevina, u kojoj postoji neka količina elemenata bez kojih ona ne može da postoji. Ukoliko Higsov Bozon ne bi bio otkriven, ova građevina bi ostala pod nekim pitanjem. Teoretski se sve jedno u drugo fino uklapalo. Upravo iz tog razloga malo ko je očekivao da ova čestica može i da ne postoji. Ona je važan činilac u teoriji.

Mi smo već navikli, da je u sistemu Mendeljejeva preostalo samo da upisujemo novootkrivene elemente u rezervisana mesta. Međutim malo kome je poznato, da i Standardni model funkcioniše na sličan način. To znači, da ako je Higsov Bozon otkriven, onda su fizičari teoretičari sve ispravno formulisali. Upravo zbog toga su naučnici oduševljenji ovom česticom, izjavio je za „Glas Rusije“ doktor fizičko-matematičkih nauka Oleg Daljkarov:

- To je izuzetna čestica, koja je potrebna savremenoj teoriji. Ona daje masu svim drugim česticama koje postoje u svetu. Mehanizam, koji je ponudio u svoje vreme Piter Higs, upravo daje ovim česticama neophodnu masu.

Ovo otkriće nema samo značaj „karike koja nedostaje“, nego daje nove pravce nauci, dodaje Vladimir Jerrohin:

- Higsov Bozon je suštini poslednji elemenat konstrukcije, koja ima naziv – Standartna teorija fundamentalnih interakcija. To je važan rezultat. Ali se ne može reći da je to neočekivan događaj. U većoj ili manjoj meri već je utvrđena činjenica da Teorija pravilno prikazuje većinu pojava sa kojima se srećemo. I opše interesovanje je sada koncentrisano na pitanje: šta se nalazi van tih granica?

Otkriće naučnika je lako preneti u svakodnevni život, konstatuje Oleg Daljkarov:

- Stanovništvo Zemlje se u nekom smislu međusobno razlikuje. Ljudi imaju različitu boju kože i druge osobine, ali u celini, oni su – ljudi, koji imaju određene genetske osobine. Upravo ove osobine, koje su za sve zajedničke, - formiraju jedinstveno skalarno polje, koje je u interakciji sa svakim čovekom, nezavisno od njegove rase ili pripadnosti nekoj grupi. Svi mi moramo imati iste osobine, zato što smo mi - ljudi.

Otkriće Higsovog Bozona postalo je i značajna faza u životu Velikog handronskog kolajdera. Uzgred, on je bio izgrađen upravo da bi se otkrila Božja čestica. Međutim, sa žaljenjem iznosi Oleg Daljkarov, - naučnici još nemaju dokaza, koji bi potvrdili da je otkriven upravo taj elemenat koji nedostaje.

- Podaci, koji su sada objavljeni, imaju određene kontradiktornosti. Potrebno ih je eliminisati, da bi došli do uverenja da su svi raspadi otkrivene čestice u skladu sa predviđanjima Standardnog modela. I najzad, navodi se tvrdnja, da se navodno uočava nekoliko pikova, a ne jedan u spektru masa. U ovom slučaju slika će biti komplikovanija. Ali na današnji dan je potrebno doći do uverenja, da je verovatnoća raspada u skladu sa standardnim modelom i da kvantna čestica odgovara Higsovom Bozonu.

Čak ukoliko se ispostavi da otkriveni elemenat nije taj, koji se u početku pretpostavljalo da je otkriven, to neće umanjiti radost naučnika. Jer ukoliko Bozon – nije Bozon, to znači da je slika sveta još interesantnija i komplikovanija. I da bi se razumela, potrebne su nove teorije i eksperimenti.

Ana Forostenko,