Ponos 2012, deo 7. Stanovništvo: ima nas više

Prirodni priraštaj stanovništva Rusije za 10 meseci 2012. godine iznosi 790 stanovnika. Ako ne bude smaka sveta ili nekih drugih strašnih kataklizmi, bićemo u plusu i u konačnom bilansu za 2012. godinu. Bar tako je obećao ministar rada i socijalne zaštite Maksim Topilin. On verovatno dobija izveštaje koliko još trudnica treba da se porodi do kraja godine.

Reklo bi se da je to mizerna brojka, ali ipak imamo razloga da se ponosimo. Pozitivan prirodni priraštaj nije zabeležen u Rusiji još od 1991. Prema prognozama odeljenja UN za stanovništvo, ruskih građana treba da bude sve manje. Bilo je perioda kada smo gubili gotovo pola miliona stanovnika godišnje. U 2011. godini je negativni prirodni priraštaj iznosio 127 hiljada stanovnika. Ako je broj stanovnika Rusije i rastao, onda je to bilo samo zbog imigranata (legalnih i ilegalnih).

Statistika svedoči da za pozitivan prirodni priraštaj nije zaslužan neki konkretan region – zaslužna je cela zemlja. Natalitet je opao samo u tri regiona (a 2011. je to bio slučaj u 43 regiona), dok je u ogromnoj većini regiona smanjen broj umrlih, i to ne samo od posledica bolesti, nego i zbog sopstvene gluposti: broj samoubistava je manji za 3%, a broj smrtnih slučajeva usled trovanja alkoholom manji je za 19%.

Brojke demantuju i mišljenje da nas je sve više samo zahvaljujući kavkaskim republikama. Po rastu stope nataliteta vodeća mesta zauzimaju Moskovska, Sverdlovska i Tjumenska oblast, kao i Krasnodarski kraj.

Pokazateljima našeg prirodnog priraštaja za 2012. godinu prethodio je pad nataliteta na najnižu tačku. Bilo je to 1999, kada je zabeležena minimalna stopa nataliteta od 1,2 miliona stanovnika. Zatim je taj pokazatelj postepeno rastao, i vremenom dostigao skoro 1,6 miliona stanovnika.

Sa pojedinim tendencijama smo se borili još u sovjetsko vreme. Na primer, 1964. je Sovjetski Savez izbio među prvih nekoliko zemalja po broju abortusa, kojih je tada bilo 5,6 miliona. Čak je i 1990. na 100 porođaja bilo 206 abortusa, da bi ih već 2011. bilo samo 55. Prelomna je bila 2007. godina: tada je prvi put broj porođaja bio veći od broja abortusa.

Na rast nataliteta su uticali i specifični demografski faktori.

Kako se Rusija i Belorusija bore sa demografskom krizom
Dve zemlje su izabrale različite demografske strategije i ubrzo postigle vrlo zanimljive rezultate. Kako je Rusija ukrotila negativan prirodni priraštaj a Belorusija postigla manju smrtnost novorođenčadi nego Švedska? Šta se planira za budućnost?

„Deca rođena sredinom i krajem 1980-ih danas su već u generativnom periodu, a 1980-ih je rođeno mnogo dece“, objašnjava situaciju Ivan Beloborodov, direktor Instituta za demografska istraživanja. „Pored toga, izmenio se i ‘kalendar nataliteta’, tj. ljudi postaju roditelji u starijem uzrastu. Ranije su majke rađale prvo dete sa 20-25 godina, a sada ga rađaju posle svoje dvadeset pete godine. Da nije toga, demografski talas 80-ih bi odavno splasnuo.

Sa druge strane, demografi upozoravaju da nije dovoljno dostići pozitivan prirodni priraštaj stanovništva, treba ga i održati. A tu nisu dovoljne mere koje je država već preduzela. To je kao Alisa u Zemlji iza ogledala, gde onaj ko hoće da stoji u mestu, mora da trči napred. Tako su stimulansi države (materinski kapital i porođajni sertifikat) u velikoj meri već iscrpljeni.

„Porodice su smanjile aktivni period reprodukcije zbog mogućnosti da dobiju materijalnu pomoć, tj. realizovale su svoje planove ranije nego što bi to učinile da nije bilo pomoći, po principu ‘gvožđe se kuje dok je vruće’“, upozorava Beloborodov.