„Bajkonur“ ne da mira

Partneri u poslovima na zemlji nisu podelili kosmos. Nesuglasice povodom kosmodroma Bajkonur među prijateljima iz Carinskog saveza, Rusije i Kazahstana, poprimile su zvaničan karakter. Kako se ispostavilo, Moskva je još pre novogodišnjih praznika poslala notu Astani. Ruska vlada je zahtevala da se objasne najnovije izjave rukovodioca Kazkosmosa Talgata Musabajeva. S tačke gledišta Rusije, one su bile „neosnovano oštre i van okvira njegove nadležnosti“.

Talgat Musabajev se još 2008. godine zalagao za ponovno razmatranje važeće pravne osnove za iznajmljivanje Bajkonura od strane Rusije. Tada je izjavio da će pokušati da izdejstvuje smanjenje lansiranja ruskih raketa-nosača „Proton“ s kosmodroma. A u decembru 2012. godine, govoreći u parlamentu, rukovodilac Kazkosmosa je izneo nove planove – da se Bajkonur u potpunosti oduzme od Rusije. Istina, MSP Kazahstana je požurio da izjavi da bi sprovođenje ovakvih planova u život bilo „naivno i nerazumno“ – i da su uopšte, novinari izvrnuli Musabajevljeve reči.

Pravdanja MSP ni na koga nisu ostavila jak utisak: kao što je već bilo rečeno, trvenja nisu počela juče i priča traje dugi niz godina. Rusija je jednom morala ponovo da razmatra sporazum s Kazahstanom o iznajmljivanju kosmodroma. Stoga novi ugovor važi do 2050. godine i Astana svake godine od Moskve dobija 115 miliona dolara. Ipak, „sitni nesporazumi“ koji nastaju s vremena na vreme – kao što su neočekivano odložena lansiranja zbog nejasnih razloga – primorali su ugovorne strane da osnuju međuvladinu komisiju za kompleks „Bajkonur“. Predvodi je prvi vice-premijer ruske vlade Igor Šuvalov. Njegovo nadleštvo je i bilo prinuđeno da pošalje notu u Asanu povodom izjave Musabajeva.

Prvo pitanje koje se postavlja u sadašnjoj situacije vezano za kosmodrom: šta Astana zapravo pokušava da postigne? Jer, jasno je da Kazahstan s Bajkonurom ne može izaći na kraj, ističe direktor Saveta za nacionalnu strategiju Valerije Homjakov.

- Za Kazahstan je potpuno besmisleno da sam održava Bajkonur. Za to je potrebna ekipa izvrsnih stručnjaka. Nisu u pitanju samo veza, točioci goriva, inženjeri, - to je ogroman posao. Kazahstan jednostavno nema takve stručnjake. Oni mogu da obave samo jedan deo posla.

Uostalom, Kazahstan ni ne želi da istera Roskosmos s Bajkonura. Cilj svih ovih ispada je potpuno drugi, smatra stručnjak Instituta zemalja ZND Andrej Grozin.

- Kazahstan je zainteresovan za razvoj desnog krila Bajkonura, startnih staza „Zenit“. Želi da one postanu njegova svojina konačno i nepovratno kako bi mogao da zarađuje ne samo na iznajmljivanju, već i na lansiranjima koja bi se obavljala s Evropljanima, Ukrajincima i s ruskim kompanijama.

Projekat o kojem se radi, prvobitno je bio predviđen za lansiranje ekoloških nosilaca bez heptila klase „Zenit“ i rakete „Angara“. Uz njegovu pomoć Astana je pokušavala da sačuva monopol na kosmički tranzit i da zadrži Rusiju uz sebe. Međutim, po mišljenju većine stručnjaka, ponašanje Kazahstana će imati suprotan efekat – primoraće Moskvu da forsira stvaranje alternativnih kosmičkih poligona. Uostalom, ovaj zadatak je već naznačen u državnom programu za kosmičku delatnost Rusije do 2020. godine, koji je premijer Medvedev odobrio krajem decembra. Kao glavni zadaci navedeni su izgradnja kosmodroma „Vostočnij“ na teritoriji Rusije i modernizacija aerodroma Pleseck. A što se tiče Bajkonura, stručnjaci su uvereni: Moskva će u najskorije vreme izgladiti nesuglasice s Astanom.