Ruski Vitez će čuvati arktičke prostore

U glavnom ruskom preduzeću za proizvodnju borbenih vozila pešadije Kurganmašzavodu proizvodi se principijelno novi vid pešadijskog borbenog vozila Vitez, namenjen za delovanje u planinskim regionima. Prema podacima otvorene štampe, reč je o krajnje neobičnom vozilu, koje nema ništa zajedničko sa obrascima oklopne i tenkovske tehnike koji su se proizvodili u Rusiji.

Umesto običnog dizel motora Vitez će biti opremljen gasno-turbinskim. Takvi motori lakše se pokreću i pouzdanije rade u uslovima polarne klime. Osim toga, oni su kompaktniji. Rusija je druga zemlja u svetu posle SAD koja ima iskustvo razrade i proizvodnje gasno-turbinskih motora za oklopnu tehniku.

Još važnija osobenost novog vozila će biti elektromehanička transmisija i spojena karoserija koja se sastoji od dva dela. Očigledno tako je planirano osigurati potrebne razmere za smeštanje snažnog naoružanja, kao i pešadinaca i značajne rezerve goriva.

Radovi na oklopnom vozilu pešadije Vitez nalaze se u ranoj fazi i napreduju paralelno sa radovima na postojećem tipu Kurganec-25. Sa čim je vezano postojanje dva paralelna programa istraživanja? Očigledno borbeno vozilo pešadije Vitez predstavlja krajnje složeni sistem koji može da bude pušten u proizvodnju najranije u narednoj deceniji. Finansiranje ovog vozila sada se realizuje u okviru projekata jačanja ruskog vojnog prisustva na Arktiku i, uzimajući u obzir rani stadijum radova, nije skupo. Sada Rusija preduzima već niz skupljih mera za jačanje svojih vojnih mogućnosti iza polarnog kruga.

Ministarstvo odbrane RF planira da se revidiraju prethodni planovi zatvaranja polarnog vojnog aerodroma Tiksi. Šta više, 2015. godine ovaj aerodrom će biti modernizovan. 2013. godine na polarnom arhipelagu Nova Zemlja planirano je razmeštanje grupe teških lovaca presretača MiG-31. Prema ranije objavljenim planovima ruskog rukovodstva, na Arktiku će biti formirana specijalan grupa ruskih trupa koja će osiguravati ruske interese u tom regionu. Grade se novi atomski i obični ledolomci, stvara se infrastruktura i uvećava se brojnost graničarskih snaga u regionu.

Trenutno među zemljama koje su zainteresovane za arktičke resurse zaoštravaju se sporovi o budućnosti regiona. Rusija pretenduje na značajni deo arktičkog epikontinentalnog pojasa i insistira na prioritetnom pravu država regiona u korišćenju njegovih resursa. U tim pitanjima ona se suprotstavlja nekim zemljama van regiona, kao što je Kina, koje se zalažu za pristup svih zemalja sveta resursima regiona. Veliki vojno-tehnički programi koje Rusija realizuje u interesima zaštite svojih arktičkih granica pokazuju da u sporovima o budućnosti akritčkih resursa Moskva nema nameru da popušta.

Vasilij Kašin,