Ekonomski Forum u Davosu: 2013. godina prelomna za ceo svet

Nedavno završen Svetski ekonomski forum u Davosu obeležili su među 2500 učesnika Dmitrij Medvedev, premijer Ruske Federacije, Dejvid Kameron, premijer Velike Britanije i Henri Kisindžer, ugledni strateg američke spoljnje politike. Naslov ovogodišnjeg Foruma bio je “elastični dinamizam” a posvećen oporavku ekonomije

Suštinu ovog dinamizma objasnio je direktor švajcarske UBS Banke Aksel Weber rekavši “da su Centralne Banke Amerike i Evrope, FED I EZB povećavanjem likvidnosti finansijskog tržišta stabilizovale prilike“. Međutim, Centralne banke nisu svemoguće kao što političari misle i one ne mogu da reše dubinske probleme. A političari su trenutno zadovoljni jer još uvek nema pojave inflacije. “

Šta to znači pojasnio je Aleksej Kostin, šef druge po veličini ruske VTB Banke, rekavši “Ono što svima nama nedostaje su jasne i precizne, jake, finansijske regulative. Pravila rada, a toga još nema. Jedne su regulative u Americi, druge u Evropi a treće u Japanu. Na papiru postoje sporazumi Bazel 2 i Bazel 3, potpisani uz asistenciju međunarodne banke za poravnanje BCCI . Ti se sporazumi ili nedovoljno ili nikako i neprimenjuju. Problem se nalazi kod vlada država i političara a ne kod banaka…”

Prvi radni dan Foruma u Davosu protekao je u znaku Rusije. U okviru sesije “Scenariji mogućeg razvoja Ruske Federacije” prikazana su tri negativna koncepta razvoja budućih događaja sa kojima bi se na duži rok Rusija mogla suočiti. Prvi, dalje povećanje cena energenata, pre svega nafte, moji bi mogao uticati na smanjenje priliva sredstava u državni budžet što će lančano da dovede do brojnih problema. Drugi, o predviđa daljnji nejednaki rast i razvoj regiona Rusije što će dodatno polarizovati odnose u društvu i biznisu. A treći scenario vezan je za veća socijalna raslojavanja i socijalne nejednakosti.

Sve ovo prokomentarisao je u svom govoru premijer Rusije Dmitrij Medvedev rekavši da se “i ranijih godina ovde u Davosu naslušao raznih teorija i scenarija i ni jedan se na kraju nije obistinio”. Medvedev je podsetio da je privreda Rusije u zamahu razvoja, da je sve više investicija i da su samo ruski milijarderi u poslednjih 10 godina investirali preko 440 milijardi us dolara u rusku privredu. Natalitet se jačom drćavnom politikom i programima povećao – samo u 2012 rođeno je 120.000 dece više nego pre; Državni dug nalazi na granici od 3% u odnosu na bruto nacionalni proizvod i jedan je od najnižih državnih dugova u svetu. Devizne rezerve su povećane za 44 puta od 2000 godine...i drugo.”.

“Vlada Rusije je odlučna da i danje razvija rublju kao regionalnu valutu ne samo unutar država ZND-a već i šire. U narednom periodu ćemo pojačati ekonomsko povezivanje unutar G-20 kojim Rusija predsedava u 2013. godini i maksimalno ćemo se posvetiti uvođenju modernog menadžmenta na svim nivoima državne uprave kako bi se još više obračunali sa svim negativnim procesima i pojavama poput korpcije” - zaključio je Medvedev.

Ovaj nastup su mnogi američki biznismeni prokomentarisali kao “bacanje prašine u oči zapadnoj javnosti, dok korupcija postaje model svakodnevnog ponašanja u privrednom životu Rusije. A samog premijera pojedini amerikanci prisutni u Davosu su oslikali “ kao aparatčika koji se u Rusiji de fakto ne pita ništa”.

Na sve ovo ruski bankari su odgovori da je daleko veći problem po globalnu ekonomiju ono što će se dogoditi u Americi i Evropskoj Uniji.

Kristin Lagard direktorka MMF-a naglasila je, pored ostalog, da nju manje brinu države BRIK (Brazil, Indija, Kina i Rusija) jer “imaju ekonomske sisteme koji su okrenuti pre svega domaćem tržištu. Države BRIK-a su daleko odpornije na neke nove finansijske krize nego što se to na prvi pogled čini, jer imaju i resurse i modele kojima se tome mogu suprotstaviti. Veći rizik po globalnu ekonomiju može da dođe iz pravca USA. Bitno je razumeti da se priroda ekonomije i ekonomskih modela promenila.”

Klaus Švab, osnivač Foruma u Davosu bio je još određeniji : “Nama trebaju novi ekonomski modeli sa daleko više moralne i socijane pravde, ako mislimo da čovečanstvo preživi”.

Učesnici Foruma su posebno pažljivo pratili izlaganja i stavove Henrija Kisindžera, čuvenog stratega američke spoljne politike koji je pored ostalog naveo:

„Ideju Evrope treba sačuvati. Možda trenutno treba veliku ideju 'o evropskom jedinstvu na osnovu ekonomije' iz 50 tih godina dvadesetog veka, prebaciti na teren politike. Kohezija Evrope zavisiće pre svega od dalje spremnosti “razvijenijih na žrtvu” u korist onih drugih delova Evrope. Ali, ja sam optimista da će se ta kohezija održati”

“Jedan od ključnih problema današnjice je Iran i njegov nuklearni program. Ukoliko se iranska nacija ne bude ponašala odgovorno već revolucionarno, i ako nastavi sa razvojem programa, to može biti početak u Blisko istočnoj nuklearnoj trci. A to bi značilo da mi kao ljudi ništa nismo naučili iz perioda hladnoga rata.”

„Budući razvoj globalnih odnosa zavisiće od odnosa Amerike i Kine tj Rusije. Velika je razlika između njih u prirodi kultura: amerika je više pragmatična a Kina i Rusija misle strateški, dugoročno. Ukoliko se oko Irana i Sirije nastavi međusobno “takmičenje” između Amerike na jednoj i Kine tj Rusije na drugoj strani doći će do dalje polarizacije svih država u svetu koje će morati da se opredele ili za jedne ili za druge. A to mislim da nije dobro, već treba razvijati partnerske odnose“, - zaključio je Henri Kisindžer.

Analitičari primećuju da se bankari već sada pitaju “da li je na globanom nivou započeo rat valuta između Amerike, Kine i Rusije ?” i dodaju “ da je očigledno da se i u razvijenim državama Zapada sve više pojavljuje narodno nezadovonjstvo i potreba da država igra veću ulogu (kao što je to u BRIKslučaju) i u ekonomiji.