Između Istoka i Zapada

17. februara kompanija Gasprom proslavlja 20-godišnji jubilej. Za ovo vreme pošlo joj je za rukom da postane neosporni lider u eksploataciji gasa u Rusiji i jedan od glavnih isporučilaca gasa u Evropu. Ekseprti su uvereni da sada Gasprom počinje da napreduje na istok, osvajajući nalazišta u Istočnom Sibiru, na poluostrvu Jamal i pretendujući na solidan deo azijskih gasnih tržišta.

Neki eksperti sada u šali kažu da se Gasprom prema svojim godinama odnosi kao žena – pokušava da smanji uzrast za neku godinu. Mada je pošteno, sve prema zvaničnim dokumentima. 17. februara 1993. godine državni gasni koncern Gasprom bio je pretvoren u istoimeno Rusko akcionarsko društvo. Sam državni koncern je nastao od svojetskog Ministarstva gasne industrije. Upravo ono je 80-ih godina počelo da radi zajedno sa evopskim gasnim gigantima i da uspostavlja izvoz. Ali maksimalno efikasna saradnja je postala već početkom 21. veka. 2011. godine pokrenut je gasovod Severni tok koji direktno spaja Rusiju i Nemačku. Za godinu dana proradila je njegova druga linija, i započela je izgradnja Južnog toka. Bez obzira na to što Evropa stlano pokušava da optimizira svoje troškove za sirovinu, traži nove izvore energije, pozicije Gasproma u regionu prilično su stabilne, smatra analitičar za naftu i gas IFK Kapital Vitalij Krjukov.

- Istovremeno sa padom potražnje pada i eksploatacija u evropskim zemljama, to otvara određenu nišu za ruski gas. Po meni, u apsolutnom ekvivalentu ne može se očekivati da će isporuka ruskog gasa u evropske zemlje padati. Možda će njegov udeo pasti, ali u apsolutnom ekvivalentu oko 140-150 milijardi kubnih metra godišnje uvek možemo da isporučimo.

Sa druge stane, Gasprom ceni ne samo stabilnost, već računa u velikoj meri i na razvoj. On želi da osvaja nova nalazišta, da primenjuje nove tehnologije, ali radi toga su mu potrebni i kupci, smatra predsednik Saveza naftnih i gasnih industrijalaca Rusije Genadij Šmalj.

- Zainteresovani smo za to da imamo prilično velike, dugoročne ugovore za isporuku našeg ruskog gasa. Tada bismo mogli da ozbiljno mislimo i o uvećanju kapaciteta eksploatacije. Zato što gasna grana, kao i naftna, prilično je intertna i mi ne možemo ovde da računamo na neke projekte na godinu-dve, nama je potrebno da ti projekti rade 15-20 godina. A to znači da su nam potrebni dugoročni ugovori za isporuku gasa.

Ako ruskoj komapniji postane tesno na evropskom tržištu, ona može da krene na Istok. Tamo će Gasprom imati i nova nalazišta i nove potrošače, govori Vitalij Krjukov.

- Regioni eksploatacije će se stalno menjati, kompanija će izlaziti na nove teritorije, to je i Istočni Sibir, Jamal, epikontinentalni pojas. Svi ovi projekti zahtevaju više kapitala nego u Zapadnom Sibiru i zahtevaju nova tržišta i nove kupce gasa. Danas u Aziji cene su iznad 600 dolara za hiljadu kubnih metara, a na evropskom tržištu ove cifre, po pravilu, nalaze se ispod 400 dolara za hiljadu kubnih metara. Zato je ovde izbor očigledan i kompanija će u većoj meri investirati u nove projekte, u izgradnju novih gasovoda, orijentisanih na azijsko tržište.

Glavni projekat u evropskom pravcu za Gasprom ostaje Južni tok, koji treba da bude izgrađen i pušten u rad 2015. godine. Osnovni azijski projekti su gasovodi Altaj i Sahalin-Habarovsk-Vladivostok, koji će povezati Gasprom sa Kinom, a zatim sa Indijom i Južnom Korejom.

Anastasija Perškina,