Nade i planovi Latinske Amerike

Perspektive velikog oružanog ugovora sa Brazilom ponovo otvaraju Rusiji vrata latinoameričkog tržišta. Ko može da prati primer regionalnog giganta i koje oružje zanima moguće kupce?

Od helikopštera do PVO

Vojno-tehnička saradnja Rusije i Brazila ne može se nazvati aktivnom: do nedavno ona se svodila na ugovor za isporuku 12 helikoptera Mi-35M, sklopljen još 2009. godine. Ipak danas perspektive mogu da se ispostave šire od planiranog ugovora vrednog milijarde za isporuku protivavionskih raketno-topovskih kompleksa Pancir i prenosnih protivavionsko-raketnih kompleksa Igla. Pri tome on podrazumeva i organizaciju pogona za sklapanje ovih sistema u Brazilu. Moguće da će se nova fabrika koristiti za proizvodnju sistema PVO po narudžbinama drugim latinoameričkih zemalja.

Vojno-tehnička saradnja sa Brazilom ne iscrpljuje se helikopterima i sistemima PVO. Najzanimljiviji za ovo tržište može da bude ugovor za isporuku lovaca za ratno vazduhoplovstvo zemlje. Reč je o mogućem sklapanju ugovora za isporuke borbenih aviona pete generacije T-50.

Tokom poslednjih godina Brazil je dva puta obustavio tender za isporuku borbenih aviona. Zvanični izgovor je neopdodnost obnove ekonomije posle globalne krize. Realnim razlogom smara se negativan odnos tima predsednika Brazila Dilme Rusef prema mogućoj kupovini francuskih borbenih letelica.

U tim uslovima Rusija koja pozicionira T-50 kao izvoznu letelicu, ima mogućnost da ponovo bude srećna. Lovac razrađen 2000-2010. godine prevazilazi po svojim mogućnostima francuski Rafael, napravljen na osnovu platformi 70-ih godina. Moguće isporuke ove letelice sa organizacijom pogona za sklapanje mogu da zainteresuju Brazil, koji teži da razvija svoju industriju aviona.

Ko osim Brazila?

Očigledno da situacija u Južnoj Americi, stabilnija u poređenju sa Bliskim Istokom i Jugoističnom Azijom, ne obećava uvećanje vojnih narudžbina. Uporedo sa tim potražnja za ruskom tehnikom u regionu ipak može da postoji. Pošto mnoge zemlje Latinske Amerike u poslednjih 10 godina teže da diverzifikuju spisak isporučilaca oružja.

Osim Venecuele, jednog od najvećih kupaca ruske tehnike, potencijalni kandidat može da bude Peru, koji je kupovao oružje još od SSSR. Kao i Argentina, koja poslednjih godina ispoljava interesovanje prema ruskim proizvođačima. Sa Argentinom, istina, situacija se komplikuje permanentnom ekonomskom krizom, koja ometa sklapanje velikih oružanih ugovora. Pri tome treba uzeti u obzir da je obnova naoružanja u Latinskoj Americi proces koji po pravilu ide talasastom krivuljom, uz orijentaciju „prema lideru“. I ako Rusiji pođe za rukom da izađe na trožište Brazila sa prilično širokim asortimanom tehnike, to može da posluži kao odskočna daska za razvoj vojno-tehničke saradnje sa drugim zemljama regiona.

Među najperspektivnijim pravcima ove saradnje su moguće isporuke helikoptera. ruske letelice su odavno uspele da steknu na tom kontinentu dobru reputaciju. Kao i sistemi PVO, lake oklopne tehnike i streljačkog naoružanja. Ako se ne računa Brazil, čije ekonomske mogućnosti i političke ambicije stabilno rastu. Rusija takođe može da izvuče korist iz saradnje sa brazilkom avionskom industrijom, posebno u sferi razrade aviona za regionalne i lokalne aviolinije.

Ilija Kramnik,