Dvogodišnjica revolucije: Egipat na putu u prošlost

Egipatska policija je primenila vodene topove protiv demonstranata koji su pokušali da napadnu predsednički dvorac u predgrađu Kaira. Masovne demonstracije egipatske opozicije priređene su povodom druge godišnjice svrgavanja Hosnija Mubaraka. Demonstranti optužuju Muslimansku braću za uzurpaciju vlasti i izdaju revolucionarnih ideala. A eksperti u međuvremenu govore o jakom razočaranju koje je pogodilo egipatsko društvo.

Po njihovim rečima, prošle dve godine Egipat je živeo faktički ne radeći, koristeći resurse nagomilane za 30 godina uprave Mubaraka. Ipak rezerve se približavaju kraju. Obični egipatski građani to shvataju i ljute se još više. Između ostalog još se više plaše. Pošto paralelno sa pogoršanjem ekonomskog položaja zemlje pogoršava se i situacija oko kriminala. Egipatska revolucija pokreće zemlju čak ne po spirali, ni po krugu, već strogo unazad, gurajući je daleko u prošlost.

Govori glavni urednik lista Rusija u geopolitici Fjodro Lukjanov.

- Ako se gleda realno na stvari, nemoguće je rešiti socijalna pitanja pre nego što se reši pitanje vlasti. U tom smislu Muslimanska braća nisu unikalna. Svaka vlast koja je došla psole revolucionarnih promena mora istovremeno da konsoliduje svoju bazu i da rešava pitanja socijalno-ekonomskog razvoja. Po pravilu, pitanja socijalno-ekonomskog razvoja u takvoj sitauciji stradaju. Naravno, to ne opravdava vlasti. U tom smislu može se konstatovati da je spremnost Braće muslimana za upravljanje državnom mnogo niža nego što su se nadale njihove pristalice.

Jedino što cveta u današnjem Egiptu je religija. I u tome nema ničeg neočekivanog. U osnovi pokreta Muslimanske braće leži ideja panislamizma, islamskog puta razvoja i islamske demokratije. I u tome, treba priznati, oni nisu usamljeni. Govori ambasador Rusije u Egiptu Sergej Kirpičenko.

- Kurs na islamizaciju započeo je ne danas i čak ne posle januarske revolucije 2011. godine. Islamizacija u Egiptu de fakto se dešavala i ranije, još od doba predsednika Sadata. Upravo tada je započela islamizacija kada su vlasti počele da koketiraju sa Muslimanskom braćom i drugim islamističkim političkim snagama u zemlji. a rezultat revolucije je postao dolazak ovih snaga na vlast. Ne mislim da postoji opasnost potpune islamizacije Egipta. Ne slažu se svi sa tim procesom, zato će ovde verovatno biti postignut kompromis između vlasti i opozicije. Egipat je sama po sebi islamska zemlja u kojoj muslimani čine većinu stanovnika. U tome su koreni procesa. Ali njegov tempo i dimenzije ne treba preuveličavati.

Za protekle dve godine Egipat je postao još dalje od predstave o predivnom koja je postojala u kolektivnoj svesti Zapada kada je usrdno dolivao ulje na vatru „arapskog proleća“. Moguće da se tada „grupi podrške“ činilo da ona pali plamen slobode. Ipak mi vidimo pre plamen minobacača, koji pretvara nekada prilično prosperitetnu zemlju u strtište. Verovatno se u tome i sastoji osnovna lekcija egipatske revolucije, čija dvogodišnjica se obeležava ovih dana.

Sergej Duz,