Katoličanstvo odlazi iz Evrope

Papa rimski Benedikt 16. na svojoj poslednjoj misi pozvao je katolike da shvate da je vera bez dela poput drveta bez plodova. Moguće da je to glas vapijućeg u pustinji, kakvom vide sekularnu posthšrićansku Evropu mnogi eksperti.

Ostavka pape Benedikta 16. bila je iznenađenje ne samo za pastvu i kuriju, već i za eksperte. Prvo su u njemu videli čoveka koji će bar da obustavi rastuću sekularizaciju Evrope. Kao što vidimo, to se nije desilo. Za proteklih 8 godina evropljani se nisu vratili u okrilje katoličke crkve.

Šta više, Benedikt 16. se ispostavio mnogo manje popularnim nego njegov prethodnik Jovan Pavle Drugi, koga su optuživali za koketiranje sa liberalnim vrednostima. Evropska većina očigledno nije čula konzervatnvo raspoloženog nemačkog bogoslova. Ostavkom Benedikta 16. kriza evopskog katolicizma je postala očigledna. Toliko da je šef Departmana hrišćanskog jedinstva, kardinal Kurt Koh dao vrlo smelu izjavu: -----*-- Budućnost katoličke crkve nije u Evropi. Po njegovim rečima, kada bi postojao izbor između evropljanina i neevropljanina, ako bi oni bili jednako dostojni papske stolice, on bi izabrao za novog papu predstavnika Afrike ili Latinske Amerike.

Istoričar religije, prevodilac Jurij Tabak smatra da je to danak politkorektnosti.

- Reč je o ispunjenju nekih normi koje su postale uobičajene u savremenom svetu. Izbor neće biti učinjen evrocentrično. Izbor će biti napravljen tako kako je potrebno crkvi. Kriza nesumnjivo postoji. To su i skandali sa pedofilijom, koji su nekoliko godina bukvalno potresali crkvu. To su i pitanja kontracepcije koja direktno protivreče borbi protiv rasprostiranja SIDE. To je i celiban među sveštenicima. Mnogi od njih traže ukidanje srednjovekovne zabrane. Postiji čak udruženje od 80 hiljada oženjenih bivših sveštenika koji zahtevaju crkvene reforme.

I u tom smislu ostavka Benedikta 16. za mnoge eksperte je dobar znak. reč je o epohalnom prevratu, koji će izvršiti ogroman psihološki uticaj na vernike. Govori generalni sekretar Konferencije katoličkih episkopa Rusije sveštenik Igor Kovalevski.

- To da budućnost katoličke crkve nije u Evropi pre svega je vezano sa demografskom situacijom u svetu, sa brojnošću katolika. Većina katolika sada zaista ne živi u Evropi, kao i većina stanovnika sveta. Podvlačim da to nisu evropljani pre svega. Kao drugo, kriza Crkve nema isključivo negativno značenje. Kriza je mogućnost preosmišljavanja situacije, mogućnost promena.

Većina analitičara se slaže da je katoličkoj crkvi potreban rukovodilac koji bi spojio pastirsko i administrativno iskustvo. Ali to nije glavno. Važnije je da novi Papa bude realitvno mlad, da poseduje harizmu koja može da privuče simpatije široke javnosti.

Sergej Duz,