Iran: ekvilibristika u blizini crvene crte

Poseta stručnjaka IAEA Teheranu nije krunisana konkretnim rezultatima, izuzev maglovitog dogovora s predstavnicima Irana o održavanju novog susreta. Iranske centrifuge za bogaćenje uranijuma i dalje rade. A Izrael odbrojava koliko je Teheranu ostalo do crvene crte.

Iran ne želi da dozvoli pristup svojim nuklearnim zonama trećim licima, ni iz IAEA, ni s bilo koje druge strane. Uoči dolaska predstavnika Međunarodne agencije za atomsku energiju u Teheran, iranski ministar inostranih poslova Ali Akbar Salehi je istakao da objekat „Parčin“ koji ih zanima ne ulazi u nuklearni program. Zato ne spada u sferu dogovora između Irana i IAEA. Ali, ako Međunarodna agencija toliko insistira na inspekciji „Parčina“ Teheran je spreman da razmotri okvire saradnje u vezi s datim objektom.

Po mišljenju starijeg narodnog saradnika Instituta za međunarodna istraživanja MDIMO MSP RF Leonid Gusjev, to je već uobičajena politika iranskog rukovodstva:

- Isto je bilo krajem 2009. – početkom 2010. godine kad je Rusija predložila Iranu da obogaćuje uranijum kod nas u Angarsku i kad je on dva puta pristajao. To je bilo u novembru 2009. godine, zatim u januaru 2010.g. A onda je za nedelju i po-dve usledilo naglo odbijanje. Ovde je u pitanju ista situacija. Svojevrsne akrobacije iranske vlade.

Napetost zbog nuklearnog programa Irana je još jednom pojačana, kad se krajem jula prošle godine saznalo da se broj centrifuga za bogaćenje uranijuma u zemlji povećao za 10 procenata. A krajem januara Teheran je obavestio IAEA i celu međunarodnu zajednicu o tome da će u nuklearnom centru u Natanzeu biti ugrađene dodatne centrifuge najnovijeg tipa. Ne samo to, početkom februara vrhovni lider Irana ajatolah Hamnei odbio je da vodi direktne bilateralne pregovore s SAD koje je ponudio potpredsednik SAD Džo Bajden.

Iran i dalje intenzivno razvija svoj nuklearni program bez obzira na međunarodne sankcije. Pre izvesnog vremena Izrael je praktično postavio Iranu ultimatum odredivši mu kritičnu crvenu crtu. To je maksimum količine obogaćenog uranijuma, čije prekoračenje označava pripremu za neposrednu proizvodnju nuklearnog oružja. Ukoliko Iran prekrši ovu uslovnu granicu Izrael je dodelio sebi pravo da uništi iranske nuklearne objekte.

Uopšte nije obavezno da to budu napadi iz aviona ili raketni napadi, istakao je za „Glas Rusije“ predsednik Instituta za Bliski istok Evgenije Satanovski:

- Postoje kompjuterski virusi, postoje drugi načini za uticanje na ekonomiju, na vojni sistem. Takav rat je već odavno u toku. Vrlo je moguće da avionskih i raketnih bombardovanja i pucanja s brodova u priobalju, uopšte ne bude. A Iran može odgovoriti bilo čime. Terorističke akcije na svim objektima gde za to postoji mogućnost kod takozvanih uspavanih agenata. Ako je reč o Persijskom zalivu, u pitanju je unitšavanje nalazišta nafte i gasa i infrastrukture za destabilizaciju svetske ekonomije. Na ovo su usmereni iranski avioni i rakete srednjeg dometa. Nije obavezno da će nanositi udarce onima koji su udarili po njima.

Dok se ne pojave precizni podaci o tome da je Iran napravio atomsku bombu ili da je na pragu da to učini, najverovatnije mu neće biti nanet bilo kakav udarac, smatra Leonid Gusjev. Međutim, po mišljenju niza stručnjaka trenutni tempo ugrađivanja novih centrifuga za bogaćenje uranijuma već u junu ove godine može približiti Iran nadomak crvene crte. Da li će zatim uslediti napad na Iran i u kom obliku će to biti učinjeno – o tome će svi, uključujući i Teheran, saznati u on-lajn režimu.

Nikita Sorokin,